Glasonoša

В]ООЈ 13. Вал,ево 5 Априла !885 Годжжа, 1. ИЗЛАЗИ уторпикои и петком ЦЕНАЛИСТУ 6 ДИП. ГОД. 3 ДИЕ ЕП по год. иесечноБОпр. д. оглаопма 6 пр. дин. одј петитног реда 5В. ПЕТЗДИЈН И МРИЛО После мученичке смрти Христове било је протекло осам векова,- ваука Христова била је раепрострта по свима деловима овдашњег света, особите по јужним и западаим крајевима јевропским. ХрипЉани су били и Грци, Визаативци, који су овда Цариградом владали, и Немци, који су Римом владали. Оамо су јотте Словени многобошци били, на су и идоле обожавали и жртве им приаосили. До душе, грчки и немачки свепЈтевици, једви са југа и истока, а други са севера и заиада, свим су се силама трудили да Словене у хригн^анство обрате, али им је то слабо за руном излазило, једво с тога, Јнто су Оловени и од Грка и од Немаца, као од вепријатеља, зазирали, а друго с тога, што ни грчки пи немачки евепЈтеници вису кадри били, да вародима словенским удесе и вапишу литургију ва језику словенском, неЈО су их немачки свештеници нагонили да бога славе ва језику латинс.ком, а :рчки опег да га славе на језику грчком. Тако је Оловене и девети век у многобоштву аатекао. Многобошци су били и Руси у просграној Русији и Оловепи на балкавском полуоетрву ; и Вугари, ме^у којима је и Мухамедаааца било, и начЈи нреци и Хрвати; ца и цреко ДцавеиТамиша, живели суудеветом неку само Оловеви, који за Христа знали ниеу. Тамо, где је данас држава Аустро Угарска, биле еу у деветом веку две словевске државе: Пановија на деено од Дувава и Моравска лево од Дупава. Моравска је била тако знагна и чувева, да се онај нут, кпјим се из ње у Цариград итло, моравским путем звао. Тим су путем ире 1024 г. ИЈпли носланици моравскога владаоца Растислава, да од грчкога цара -граже људе, који 1[е Мораецима и Панонцима хриш^ааетво на словенском језику проповедати. ХриЈгЉанство је од немачке стране век у толиком јеку било, да ни Моравцима ви Панонцима није бидо могу1јно даље у многобоштву оетајати, само нису хтели да хринЉанство примају од Немаца, који еу им еа х))ишћанством и своју власт натурали. Цар грчки радо испуви жеље Растислављеве и ];ошље му 863 год. два учена духоваика, два брата Словенина, родон из Солува, који су се дотле ве^ поборношћу за хриш^ансчво одликовали били. Једном је било вме Ћирило, а другом Мегодије. Ћирвло се од младости само науком зааимао па је и вроФесор био; а Методије јс, нре но што се покалу1)ерчо, био управник једне области македонске, где су живели Словени, који су са хрипЉавством познати били. Чим су у Моравску стигли, браћа су се одмах латила посла апостолскога., па су стали хриЈн^анство проповедати и свет у њега обраћати, али су ире свега морали прквене књиге, којих је дотле само ва латинском и грчком језику било, иреводити ва јелик еловенски, чега ради еу опет морали удесити и азбуку словенеку, које дотле није било. И они су и једно и друго учизили. Азбука та до душе вије била оваква као што је ова, којом се давас служимо, није била ни као она којом се данас црквене кн.иге штампају, била је мвого незграннија, али тек, тада )е први пут створена еловенска азбука за ширу уиотребу књижевну, од тада је Словеиима било могу^но и прквене хрипЉанске књиЈе ва свом језику писати и читати, а из њих божију службу у цркви слушати. Но то Ћирилу и Методију аије лако било у живот принести. Немачки свештевици, којима није било право што Словени од њих хришЈзанство ЈЈримити нису хтели, и који нису могли гледати да се међу Слпвенима служба не служи на латинском него на словенском језику, чипили су им свакојаке сметње, и бра])а су најзад морала ићи у Рим да се онравдају пред напом, који је [Јолагао црквеао право на ЈЈрелео у ком су они хрипЉанотво чроповедали. Пра])а се оправдају и добију допуштење, да се служба божија може и на еловенск<м језику служити, али Ћирило у Риму умре 869 год. и Методије се врати из Рима сам, па постане владика у Пааонији, где је ширио хриш])анство и борио се за службу божију на слоаенском јсзику тако, да је с тога долазио у сукоб са немачким свештеаицима, те је и затваран