Gledišta

siranja nauke SFRJ preuzeo na sebe da dobnim delom obezbedi i sama sredstva, a ne samo njihovu alokaciju, ovaj momenat mora biti predmet posebne pažnje. Sudeoi po ukupnom obimu sredstava za istraiavanje, koja su ostala približno ista, sistem finansiranja je uspešno delovao u jednom osetljivom vremenu kada su se dnuštv'eni organi postepeno povlačili, a preduzeća nastupala kao finan■sijeri istraživanja, odnosno kada se vršila restrikcija opšte potrošnje. Ovaj zaključak bi bio neoprezan ako bi se zanemarili uslovi pod kojima su se sredstva pribavljala kao i posledice koje su po naučni rad iz toga proizišle. Porast učešća privrede u finansiranju istraživanja hio je brz i mada efekat delom proizlazi iz niske startne osnove, ovaj porast ne bi se smeo potcenjivati. Pri tome su od posebnog značaja elementi na kojima se ovaj porast zasnivao. Kao što je već konstatovano, porast finansijskih sredstava koja su priticala iz privrede zasnivao se na zahtevu da naučne ustanove obave rutinske zadatke. Drugi momenat takođe zaslužuje pažnju, mada mu se specifična težina ne da precizno odmeriti. Reč je o političkoj kampanji koja je vršila snažan moralno-politički pritisak na preduzeća, da učestvuju u finansiranju istraživanja. Nema sumnje da je ova kampanja dala dzvesne rezultate. Međutim, za ocenu učešća privrede u finansiranju je veoma relevantno što rd naučne ustanove, a ni dmštveni organi nisu mogli tačno predvideti u kom obimu i kojim će tempom sredstva priticati iz ovog izvora. Ovaj momenat je uticao da se neizvesnost prenese i na budžetska sredstva. U očekivanju da se viđi kako će se ponašati privreda i da Jd će se popuniti stvorena praznina, a pod pritiskom tendencije smanjivanja opšte potrošnje, društveni organi su se kolebali oko veličine- sredstava koju treba lizdvojiti iz budžeta, što je samo povećalo nervozu i neizvesnost. Ako se na kraju pokazalo da je povlačenje društvenih organa i nastupanje privrede teže nego Sto se pretpostavljalo i da na ovaj ili onaj način obim sredstava mora ostati približno isti, onda valja konstatovati da je borba za obim, a ne toliko sam obim sredstava, bila onaj faktor koji je zadavao najveće brige akterima nauke. Prema tome, nestabilnost finansiranja pojavila se kao neposredni uzročnik i najteži problem koja je pritiskivao naučne ustanove i organe koji su se starali za obezbeđenje materijalnih sređstava za nauku, Pri tome valja imati u vidu da stabiinost finansiranja nije sasvim nov problem. Već duže vremena se ni do sredine godine ne zna kolikim će se sredstvdma iz budžeta raspolagati za finansiranje istraživahja u istoj godini. Fond za naučni rad se našao u položaju da je mogao primiti obaveze jedino za vreme do sledećeg budžeta. Time je jednom delu naučnih ustanova nametnut ritam rada od budžeta do budžeta, što je usitnilo naučne zadatke i dovelo u ne malu nepriliku naučne ustanove, koje po svojoj orijentaciji traže dugoročnije okvire finansiranja. Na ovu nasleđenu nestabilnost nadovezale su se promene u načinu finansiranja, što je nestabiinosti finansiranja dalo posebnu dramatrku.

26

DR KOSTA MIHAILOVIC