Gledišta

nika: (a) kontrolom novčanog tržišta (odnosno bankarskog kapitala); (b) tehno-birokratskim upiavIjanjem u radnim organizacijama, koje se podređuje determinizmima reprodukcije pojedinačnih kapitala, a ostvaruje spregu sa bankarskim kapitalora i (c) upotrebom političke moći relativno osamostaljene od rada i radnika, u radnim organizacijama i dm štveno-političkim zajednicama, a pomoću sprege sa bankarskim kapitalom i tehno-birokratskim upravIjanjem u radnim organizacijama. I ako bi se pošlo od pretpostavke da ne m a društvenih grapa koje svesno teže da konstituišu i za sebe zadrže takav oblik ekonomskog monopola, treba voditi računa o logici proizvodnje vrednosti koja virtuelno sadrži takvu tendenciju, i stvarno je pokazuje ukoliko radničko samoupravljanje ostaje nerazvijeno. A ovo je nerazvijeno dokle god je partikularizovano u uzajamno nepovezanim privrednim jedinicama, osuječivano njihovim međusobnim antagonizmima, i uslovima reprodukcije pojedinih privrednih jedinica koje (jer su suprotstavljene dragim jedinicama) ne bi mogle da opstanu ako reprodukciju date celine sredstava i rada ne bi stavljale ispred interesa radnika. Nije reč o razvijenom i očvrslom vidu svojinskog monopola, već o tendenciji prepletenoj i sukobIjenoj sa stvarnim napretkom radničkog samoupravIjanja, koje teži da obuhvati sve veći deo društvene reprodukcije i da iscrpe sva preimućstva proizvodnje vrednosti, ali u tom napretku još nije u stanju da se potpuno emancipuje od ekonomskih determinizama, i draštvenog strukturisanja, svojstvenih kapitalističkom (i „etatističkom”) načinu proizvodnje. U tom preplitanju i sukobljavanju bitno različitih tendencija u odnosima proizvodnje, radnici se nalaze manje skriveno nego u prethodnom razdoblju u protivrečnom položaju; na jednoj strani potencijalni (a donekle i stvarni) upravIjači sopstvenim radom i proizvedenom vrednošću, zavisni od proizvedene vrednosti i njene društvene afirmacije, a na dragoj strani tom istom proizvodnjom vrednosti pri postojećim svojinskim suprotnostima bacani na pozicije najamnih radnika; na jednoj strani relativno autonomni upravljači unutar privrednih jedinica i upućeni da se samoupravno udružuju da bi ostvarivali svoje interese, a na drugoj strani rastavljani usled antagonizama pojedinačnih svojinskih monopola i prisiljavani da se odriču autonomije, međusobne solidarnosti i samoupravnog ostvarivanja interesa. Sve dok ne bude bio jasan rasplet u sukobu ovih divergentnih tendencija, biće i ponašanje velikih skupina radnika (njihova participacija u saraoupravljanju ili akcija izvan ravljanja, njihova podrška ili otpor politici pojedi-

35

DVA PRILA2A PROTESTNIM OBUSTAVAMA RADA (STRAJKOVTMA)