Gledišta

agramog stanovništva. 2 ) Porast nezaposlenih koji je umanjen i za veličinu odlaska u inostranstvo, iznosi;

Procenat nezaposlenih u odnosu na zaposlene iznosi oko 6,5 odsto, dok je po republikama: u BiH 4,8, Crnoj Gori 3,8, Hrvatskoj 5,2, Makedoniji 13,7, Sloveniji 2,7 i u Srbiji 6,5 odsto. Normalno je da grupu koja je najviše izložena pritisku nužde i koja je prva upućena na odlazak na rad u inostranstvo člne nezaposleni. Međutim, nezaposlenost nikako nije jedini uzrok odlaska na rad u inostranstvo. Među ostale uzroke dolaze i: relativno niski lični dohoci i želja za višom zaradom i višim standardom, nezadovoljavajući posao ih radno mesto, nerešeno stambeno pitanje, teškoće pri menjanju posla, nezadovoljstvo određenim uslovima rada ili odnosima u radnoj organizaciji, pre svega u vezi sa raspodelom, sve do želje za doživljajima kod jednog broja mladih Ijudi, što spada u psihološke faktore migracije. Razume se po sebi da je privredna konjunktura u zapadnoevropskim zemljama otvorila vrata radnoj snazi iz manje razvijenih zemalja, te se zbog povoljnih mogućnosti zapošlja' vanja takođe pojačao odlazak na rad u inostranstvo. Relativno visok stepen migracije najkvalifikovanije radne snage karakterističan je i za razvijene zapadnoevropske zemlje iz kojih je dolazak usmeren u SAD. STRUKTURA RADNE SNAGE KOJA MIGRIRA Budući da se iz dana u dan obim radne snage koja napušta zemlju povećava i da je to uglavnom ona aktivna radna snaga neophodno je posmatrati njenu kvalifikacionu strukturu. Struktura lica koja traže zaposlenje, pokazuje tendenciju povećanja mladih i kvalifikovanih.

2 ) Nezaposlenim smatraju se sva lica evidentirana od službe za zapošljavanje. 316

VLADIMIR GRECIĆ

KRETANJE ZAPOSLENOSTI U DRUŠTVENOM SEKTORU Lančani Bazni indeksi indeski (1964 = 100) 1964. 100,0 1965. 101,4 101,4 1966. 97,3 98,6 1967. 99,6 98,2

KRETANJE BROJA NEZAPOSLENIH Lančani Udeo u ukupnoj indeksi registrovanoj radnoj snazi (u %) 1964. 5,5 1965. 111,5 6,1 1966. 108,7 6,7 1967. (ocena) 100,6 6,8