Gledišta

stičkog pokreta prema mladoj generaciji. Ona se na mahove izražava u snažnom nepoverenju prema mladima, 11 ) u trctmanu mladih kao objekta, a ne d kao socijaleog subjebta. 12 ) U socijalističkim zemljama dominantna je težnja da se usmere i iskoriste radne sposobnosti i stvaralačka energija miadih u ekonomsko-tehnološkoj izgradnji (to je, naravno, delom uslovljeno i efconomskom nerazvijenošću zemalja fcoje su započele izgradnju socijalizma). A preferencija omladine ika tehnoifcratskoj orijentaciji jedan je od vddova njenog konforinizma. Istovremeno, ne posveouje se dovoljna briga humandstičkom obrazovanju, vaspitanju samodelatne, samosvesne ličnosti, pružanju mladima potrebnih elemenata za razumevanje bitnih pitanja čoveka, slobode, socijalističke oivHizacije. U socijalističfcim zemljama nije prevaziđeno shvatanje omladinsfcog pokreta fcao dskljuoivo političke kategorije. Ta koncepcija omiadiinskog pdkreta trajala je u horizontu Treće internacionale; omladinski pofcret bio je samo transmisija određenih politiokih organizacija i služio je kao kadrovska rezerva, za regrutovanje onih mladih Ijudi koji će biti nosdoci kontinuiteta poMtičke borbe. A time se sooijalno angažovanje mladdh ispoljava dskljuoivo kao politioki pobret i rcalizujc u centrima politiokih struktura. U sistemu samoupravljanja, koji se izgrađuje u nas, treba da se ostvare pretpostavke za prevazilaženje Masičnih oikvira omiadinskog pokreta shvačenog samo kao poldtička organdzacija, fcao elament društvenog rbontdnuiteta. Stoga je neophodno transformisati dosadašnje početne obMfce samoupravIjanja u osnovni dmštveni odnos; tu se i začinje temeljni horizont ispoljavanja omladine kao naposrednog socdjalnog subjekta. Potrebno je otvoriti omladinsfci pokret prema toj sferi dimštvenog fcontefcsta gde se omladina pojavljuje kao jedna socijalna fcategorija, neophodna je svest i pratosa koja će uvažavati samostalnost i isvoijstvenost omladine kao spedfične socijalne grupe, fcoja ima široko interesovanje, potrebe i dnterese, ne samo u politiofcoj već I u dmštvenoj sferi. Uključivanje komplebsa raznovrsnih socijalnih problema, interesa i zahteva mladih. u žižu politdčke afccije jedan je od predusiova transformaoije fclasično-politifikoig karalktera omladinskog polkreta, u sve realniji savez mladih. Mnoge raspoložive indikaoije pofcazuju da je nedovoljna društvena briga o deci i omladairii, da miada generacij a nije u potrebnoj meri potpomognuta u svom sveuknpnom razvoju i sooijalnoj afiirmaciji. Evidentni su i procesd pauipenizacije velikog dela omladine, a time se 'dovodl u pitanje sooijalni

11 ) Lenjinova kritika odnosa partije prema omladini ima i puni aktuelni značaj: „Uveravam vas da kod nas postoji neki idiotski, filistarski, oblomovski strah od omladine. Molim Vas: borite se svim snagama protiv tog straha" (V. I. Lenjin: S. I. Gusevu, Dela, tom 18, str. 454—455, treće izdanje). 'D.Giuliano Pajetta ističe da se omladina ne može pridobiti diskusijama i objainjenjima, već je neophodno da se komunisti, zajedno s njima, kao ravnopravnim sagovorniciraa i saradnicima, upuste u pronalaženje najprogresivnijeg puta u socijalizmu. Mladi se, primećuje Giuliano Pajetta, žele osećati autonomni i odgovorni. Njima se zapoveda kod kuće, na fakultetu, u fabrikama i kancelarijama, oni se ponižavaju kada traže posao. A sa komunistima mladi se moraju osećati slobodni, i to ne samo u diskusijama već slobodni da se ozbiljno suoče sa svim pitanjima i problemima koji ih tište. (Giuliano Pajetta; I giovani non sono ~una difficolta" ma sono una problema, ~Rinascita", N° 10, p. 9, 1967. Pogledati zaniraljivu diskusiju o omladini, u „Rinašiti", brojevi 9—15, 19, 23, 25/1967.)

895

OMLADINA I SOCIJALNE INOVACIJE