Gledišta

bcre za reformu nastave i sludija, učešće u upravljanju, autonomiju univerziteta. Taikođe, u mnogim zemljama ma•tarijalni položaj situdenata je veoma težak, i oni, iako veoinom pripadnici srednjih i bogatih slojeva, imaju osećaj da pripadaju proletarijatu. Jedan deo uzroka sadašnjih omladinskih nemira nalazi se i u procesima revolucionisacuja izvesnih srednjih sdojeva u savremenom kapitahističkom društvu. Polarizaoija fcapkaMstičfcog društva je pojačana, nju fcarakteristiše sužavanje klase posednifca i uvećavanje novih srednjih slojeva čija ; se egzistencija zasniva na ličnom radu i poziciji u upravIjanju u privredi i birofcratsfcom aparatu. Većina studenata u nizu zemalja regmtuje se iz srednjih slojeva, i njihov revolt je posredni izraz jačanja antikapitaListiokih osećanja ove socijaine kategorije. Protesti omladine u Evropi izražavaju kritiku antihumanog sadržaja savremenog potrošaokog dmštva, zahrinutost za čoveka, njegovu sudbinu, slobodu. Savremeno dmštvo, koje karaikterišu drastične fclasne nejednafcosti i nedemofcratski politički sistemi, ne pruža šansu mladima da se ostvare kao autentične, stvaralačke ličnosti. Mlada generacija oseća snažnije i strasnije nego stariji naraštaj 'krizu savremenog dmštva. Dok starije generacije uglavnam •teže ka statuis ikvou i parcijalnim promenama u okvim postojećih dmštvenih vrednosti, stav omladine je stihijski revoluoionaran. Po svojoj suštini, istudentska protesti su humanistioki, bliski intareshna i ideaMma proletarijata. Slobodarski i demofciratsici usmereni oniladinski protesti nagoveštavaju jednu novu Ijudsku zajedniou bez nepravde, bmtalnosti, egoizma, potčinjavanja zajednicu rada, uzajamnosti i solidanrnosti. Studentski protestl su apel, autentično moralan, za ostvarenje socijalne pravde, >slobode i demokratije. Nemiri omladine predstavljaju izraz fcrize posredne, isključivo političke demokratije, koja ostaje u okvirima države. Izuzetno je značajno da jadan deo studentskog pokreta (prvenstveno pojedine grupe u Francuskoj i Zapadnoj Nemačkoj) pruža pozitivnu altemativu socijalnom sistemu koji tnegira ostvarenje samoupravnog društva. Oni snažno aktuelizuju centralni problem savremenosti učešće mase u upravljanju; oni traže ostvarivanje samoupravljanja na univerzitetu i svim dmštvemim stmkturama, u kojima će mase postati osnovni subje&t sooijalne akoije. To je težnja ka ostvarenju Ijudske zajednice, koja se realizuje jzvan autorltamiih institucija, države, ipohtičkih partija u negaciji klasične političke stmkture. Omladina, njen najprogresivniji deo, anticipira elemente nove koncepcije dmštva ■— solidame ijudske zajednice, kao neophodne i moguće alternative savremencm draštvu. Revolucionami zanos mladih možda proizlazi iz njihovog osećanja da je svet na pragu novog doba. Mladi naraštaji nagoveštavaju uspostavljainje nove Ijuidske zajednice, bez potčinjavanja partikularnim interesama, bez monopola parcijainih struktura, ijudsku zajedniicu u fcojoj čovek može da >se ostvari fcao slobodna, stvaralačka ličnost.

899

OMLADINA I SOCIJALNE INOVACIJE