Gledišta
AVANGARDA IZMEĐU MONOPOLIZACIJE POLITIKE I SPONTANOSTI RAZVOJA SOCIJALISTICKOG DRUSTVA
1093
litičkih odnosa i kretanja koji mnogo više ukazuje na potrebu snažnijeg probijanja novog, samoupravnog, za šta u praksi još nisu stvoreni zadovoljavajući uslovi, nego što govori o starom kao nekoj značajnijoj snazi i mogučnosti njegove društvene reafirmacije. Suština tih procesa je u tome da i same socijalističke snage u ovom momentu opštih društvenih previranja objektivno ne mogu da budu u starom smislu reči jedinstvene. Naše društvo je društvo intenzivnih previranja, sukobljavanja interesa i shvatanja, na jednoj, u odnosu na prvi period našeg razvitka, drugačijoj osnovi. Konkretni, u životu prisutni socijalizam, za razne delove tih snaga nužno je u većoj ili manjoj meri različit jer je i društvena, posebno materijalna pozicija tih delova različita. Istorijska odgovornost Saveza komunista kao avangarde tih snaga leži u tome ida on celokupnim ustrojstvom, naučnom, idejno-političkom i moralnom snagom bude sposoban da iz izraslog mnoštva interesa i stavova koji se izražavaju povodom konkretnih pitanja izgradnje socijalizma izdvoji one što predstavIjaju najveći doprinos „autentičnom” samoupravljačkom socijalizmu, da organizovanim procesom svoje aktivnosti, svojim autoritetom i ugledom koji bi se svakodnevno potvrđivao kroz podršku radničke klase i drugih snaga progresa prirodno otklanja one elemente u političkom životu i političkim odnosima koji su deo karakteristika prošlosti. Samo izjašnjavanje za socijalizam i samoupravljanje, intimna übeđenost da se deluje u tom pravcu, nisu dovoljni. Kao i uvek, bitni su efekti delovanja. A oni mogu da stvarno vode samoupravnoj društvenoj zajednici, a mogu i ovoj ili onoj varijanti birokratizovanog socijalizma, nekom malograđanskom polusocijalizmu ili faktičkom kopiranju određenih odlika buržoaskog društva i njihovom mešanju sa izvesnim elementima socijalizma. Pitanje sposobnosti kritičkog odnosa Saveza komunista prema svim tim tendencijama odabiranja i afirmisanja najprogresivnijeg u njima izbija u prvi plan ostvarenja njegove avangardnosti. Po mom mišljenju, jedan od centralnih problema od čijeg rešenja zavisi umnogome da li će Savez komunista postati takva vitalna snaga koja će moći idejno i politički da prednjači i da bude stecište svega najnaprednijeg u našem društvu sastoji se u tome da li on može da integrira u sebe sve najnaprednije i idejno-političke struje i tokove da one u njemu sačuvaju svoju kreativnost, a da ne posta n u ne _ki oblik frakcija ili, pak, da teže „isKakanju iz njegovih okvira radi samostalnog organizovanj a. A rešenje tog problema uslovljeno je kazo demokratizacijom unutarpartijskih odnosa, stvaranjem uslova da najšire članstvo kreira politi-