Gledišta

omogućava defkmsanje ®ve adefkvatmijih i sve progresivnijih premisa te i taikve uioge Saveza komtmista. Bkonomski naponi vezani za refammi ((koji, aistina, ni danas ne jenjavaju), ddk se još ndsu jasno nazirali idnuštveni aspeikla refocrme, 'StaviM su u zasenak simdikat, pre svega zbog prafcticizma d izvesnih nedoumica. No, kako postaju razgovetnije konture društvene reforme, tako postaje aktuelnije pdtanje kakav i kohki udeo treba da uzme sindikat u realizaciji ekonomsfco-društvene reforme. Tako, suštinu današnjih preokupaoija oko sindikata čini traganje za jednom njegovom efikasnijcßn funkoijom, funkcijom fcoja neće biti pandan bilo kog upravljaokog mehanizma; funkcijom koja neće biti ni stalna disonanca (neka vrsta opozioije) u sistemu; konačno, funfccijom koja će naš demokrartski mehanizam obogatiti novim potencijama. 6. Ranije smo već konstatovali da su mogućnosti uticanja sindikata na diuštvene tokove i perspektive radnog čoveka potisnute a vidovi sdndikalne aktivnosti mahom svedeni na rutinersku aktivnost sindikalniih foruma. Ta je situacija izazvala određene reakcije i nezadovoljstvo u redovima članstva sindikata. No mi smo odbacili tezu da klasno-revandikativna funkcija sindikata u samoupravnoj socijalističkoj društveno-ekonomskoj formaciji naglo odumire, da je negira samo konstituiisanje samoupravljanja a specifična nevladavinska uloga Komunističke partije; oidnosno tezu da je radndčkd sindikalistički pokret i organizovanje iistorijiska kategorija vezana jedino za kapitalističku formaciju d prvi (tzv. administrativmi) peiio'd sooijalizma. Militantna faza samoupravljanja odvija se u uslovima uticajnih birokratsko-etatističkih struktura, robnonovčanih odnosa i niza društvenih protivreonosti. Usled toga je normalno očeMvati sukobljavanje samoupravljanja s pojavnim oblidma i tendenoijama ka održavanju najamnih odnosa u društvu. Trenutno, pak, sindikat je, s jedne strane, još inikorporiran u političku struktuou kao jedan njen supsidijami deo, i, s druge strane, organizadono i akdono rasparčan u zatvorene sindikalne podružnice, stopljem s insrtitudonalnom samoupravnom i tehnološkom logikom i tako više podređen prindipdima i imperativima reproduikdje, a manje orijentisan ka humanlzadjd odnosa u radnoj zajedmici. Sindiikat, koji još nije ispunio svoju istorijsku misiju, treiba i može da deluje u uslovima samoupravljanja radi prevazilažanja svih oblika i ostataka najamnog odnosa, a pod uslovima i u onoj meri u kojoj tu svoju ulogu vrši izbegavajuoi sve one instituoionalne sheme koje bi mogle da ga parališu. Zato bi dimenzije nezađovoljstva sindikatom bile u upravnoj korelaciji sa stupanjem difuzije kompetencija sindikata, sa stupanjem njegovog urastanja u mehanizam 111 splet institucionalizovanog upravljanja (i samoupravnog, i političko-izvršnog, i državno-upravnog), gde guhi svoju fizaonomiju zasebnog organdzma sa posebnom d efikasnom ulogom beskompromisne zaštite i unapređenja društvenog položaja čoveka u radu. Znači, jedno od osnovnih piitanja pri definisanju uloge ove organiizacije jeste: po čemu je ona speci-

1111

ULOGA SINDIKATA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU