Gledišta

Ijanja, tehmku ili formu danošenja odluka u radnim organizacijama. I među prvima i među drugima jednako nalazimo one koji su spremni da stave rezerve u pogledu stvamih mogućnosti samoupravljanja, da izraze nezadovoljstvo zbog raskoraka između normativnog i stvarnog u samoupravljanju. Upravo gde je tehnika ilii forma progutala idejnost d sadržaj, gde je stvamost ild praksa pop'rimila privid ispunjenja programatskog i normativnog tamo je i obimna potpuna. tamo je sindikat suvišan. Ovakva zabluda došla je do izražaja i u svakog drugog člana sindiikata iz naše dnkete. Naime, gotovo poloviina anketiranih tvrdi da je samoupravljanje preuzelo sve glavne funkcije sindiikata, da se sastanak sindiikalne podružnice i zbor radne zajednice svode na isto, na dsti tip društvenog angažovanja radnog čoveka i da se ovim paralelizmom samo dupliraju diskusije. Ipak se tek svaki peti ispdtamk zadovoljava time da lcrupni problemi radnog čoveka budu isključivo briga foruma sinđikata, a svaki četvrti tlme da se sindikalna podružnica bavd samo pitanjima standarda, nabavkd, proslavama i sl. Druga pnlovina a!nket:ranih naiazi, pre svega, da se na sastanku sinddkalne podružndce za razlčku od zbora radne zajednice - slobodnije iznose lioni i zajednički problemi. Zatim, slažu ss u tome da je sastanak sindikalne podružnice politički sastanak, mesto gde treba da se ispolji idejna i principijelna borba mišljenja za postizanje najprogresivnijih rešenja. No, nalazeći da je nedovoljna angažovanost u radu podružnice posledica oslabljenog uticaja i ugleda sindikata, slažu se još naročito u tome da je potrebno ustanoviti nove forme neposrednog akcdonog povezivanja članstva, odnosno podružnica iz većeg broja srodnih radnih organizacija. Jedna ođ teškoća na koju nailazi samoupravljanje jests to što unutar radne organizacaje dolazi do deljenja na strujs, cfcupljanja u tzv. neformalne grupe d sl. Na ovu pojavu manji deo ispitivanih gleđa kao na nešto neizbežno i normalno, nastalo delom kao rezultat ukidanja birokratskog centralizma, delom kao spontan mehandzam za uspostavIjanje ravnoteže snaga u kolektivu. No polovina aniketiTanih navodi da do tog interesnog povezivanja u zasebne grupe dolazi zato što je stvoren čitav sistem uzajamnog podržavanja, obavezivanja, uzvraćanja usluga i t. sl., a drugih 23% nalazi da je to posledica toga što nema poverenja u postojeće forme demokratske akcdje i odlučivanja. [nteresovalo nas je šta učesnicd ainkete misle o mestu sindikata u toj situacdji, može ld on anemogućiti neprincipijelnost, ugrožavanje interesa celine, sukobe itd. Tako smo doznali da svega 30% anketiranih vidi u sindikatu onu silu koja može obezvrediti pomenute vidove povezivanja i prevazići sve vidove podeljenosti unutar radne zajednice. OstaM smatraju da sindikat ne može ništa dli da može vrlo malo učiniti da se to prevaziđe, da se odnosd ozdrave d demokratizuju. -’ojave o kojima je upravo bdlo reči, siai'dikat može d treba da razrešava neposredno, svojom potenciranom akcdjom, i to podsticanjem razvoja samoupravljanja.

1113

ULOGA SINDIKATA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU