Gledišta

načno, dve petine ispitanika smatra da je razlog neefikasnosti sindikata i to što on ne istupa sa stručno i nauono obrazloženim argumentima po onim pitanjima gde ima svoje posebne stavove i svoju posebnu dužnost da se amgažuje. :zlaz iz nesamostalnosti diM nedovoljne uticajnosti sdndikata ankctirani vide u ispunjavanju sledeća tri uslova (koji se, u stvari, nalaze u međusobnoj uzajamnoj zavisnosti): 1) osloboditi sindikat od uticaja etatističko-birokratske strukture na makroplanu i nosilaca autoritamosti u cradmm orgamzacijama; 2) aiktivirati članstvo na iniciranju d sprovođenju akcija sindikata; 3) orijentisati smdikalnu akcdju prema suštinskim a ne perifemdm problemima rađnog čovaka. ’rema našoj anketi, u celdni, članstvo sindiikata nije izgubdlo poverenje u svoju organizacdju, ne sumnja u njene mogučnosti da izađe iz situacije koja bi se mogla nazvati krizom. Reč je, naime, o tome da u sklopu opštih progresivndh fcretanja u nas, sindikat ne može, niiti sme, ostati po strani. Nameće se potreba ne samo za prostim reaktiviranjem sindikata, već se traži novi tip njegove aktivnosti u uslovima samoupravljanja. U tom pravcu idu očekivanja većine ispdtivanog članstva saindikata, posebno u veza sa predstojećim Kongresom SSJ. Rezirriirajući rezultate ispitdvanja i naša razmišljanja o sdndikatu u nas, došii smo do sledeoih konstatacija: lanstvo smdikaita manifestoje svoje negodovanje sadašnjom ulogom sindikata polazeći od toga: prvo, što ta organizacija nema uticaja na one tokove koji, neposredno ili posredno, deteiminišu đruštveno-akonamsfci status i perspektive radnog čoveka; drugo, što u sklopu složenog demokratskog mehanizma nije preorijentisala svoj program i metod akcije tako da đržd na okupu radne Ijude i da dh podstakne da se baš u njoj masovno i uspešno angažuju; treće, što je u spletu institucija društveno-političkog sistema dzgubila onu svoju fizionomiju ikoja je duboko usađena u imigradja radnog čoveka proletera, tj. fizionoimiju jedne klasne organdzadje. ištitna fuhkdja, mada praobldk svih ostalih klasnih i politiokih aktivnosti sindiikata, ne gubi na aktuelnosti u sklopu ekonomskih i društvenih zbivanja u nas. Na to upozorava posebna zadnteresovanost za funkcionisanje društvenog mehanizma koji bd obezbedio realizovanje prava na rad. Nezaposlenost, odnosno briga za zapošljavanje, -po oceni članstva, nije našla adekvatno mesto u dosadašnjoj aktivnosti sindikata. Osećaj napuštenosti i usamljenosti se, po pravllu, kompenzira kanalima koji nisu na visdni digniteta onih vrednosti fcoje gaji naš demokratizam. laneđu radnog odnosa (samoupravnih prava i bezbedne egzistencije koje on pruža) i statusa nezaposlenog jaz je dubok. Svesno toga, članstvo sindlkata opravdano traži da njihova organizacija bude tu da olakša da se taj jaz premosti. d usmeravajućom funkeijom razumeva se političfci aspekt ili klasni supstrat sindikalne akcije. Kao prethodno treba napomenuti da, za njegove članove, sindikat jest društvenopolitička organdzacija uprkos tome što je zvanično (Ustavom) definisan kao udruženje. Međutkn, pošto taj politdčki aspekt

1115

ULOGA SINDIKATA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU