Gledišta

„Razmena živog rada za opredmećeni rad, to jest stavIjanje društvenog rada u suprotnost između kapitala i najamnog rada - to je posiednji razvoj odnosa vrednosti proizvodnje koja počiva na vrednosti. Njena pretpostavka je i ostaje masa nepotrebnog radnog vremena, količina primenjenog rada kao odlučujući faktor proizvodnje bogatstva. Ali, u meri u kojoj se velika industrija razvija, izvor stvarnoga bogatstva postaje manje zavisan od količine primenjenog rada, a više od snaga koje se stavljaju u pokret za vreme radnoga vremena i koje opet ne stoje ni u kakvom odnosu, već zavise od opšteg stanja nauke i napretka tehnologije.” ls ) Rad postaje sve manje proizvodni proces ukoliko čovek postaje sve više čuvar i regulator procesa proizvodnje. U prvom tomu „Kapitala” čitamo: „Svaki je rad, s jedne strane, utrošak Ijudske radne snage u fiziološkom smislu, a u tom svojstvu jednakog Ijudskog ili apstraktnog Ijudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad utrošak Ijudske radne snage u nekom naročitom celishodnom obliku, a u ovom svojstvu konkretnog korisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti.” 18 ) No, Karl Marks takođe piše: ~Rad je kao tvorac upotrebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak Ijudi, uslov nezavisan od svih društvenih oblika, večita prirodna nužnost da se između čoveka i prirode omogući razmena materije, a prema tome i život Ijudski.” l7 ) Rad je, dakle, večita, prirodna nuž n o st. ~I naposletku, kao treći u savezu, golo priviđenje ’rad’ (die Arbeit), koji nije ništa do apstrakcija i koji, uzet za sebe, uopšte ne postoji; .. .čovekova proizvodna delatnost uopšte, pomoću koje čovek vrši razmenu materije s prirodom, ne samo da je lišena svakog društvenog oblika i određenosti karaktera već je čak i u svom prirodnom biću nezavisna od društva, otrgnuta od svih društava, i kao ispoljavanje i afirmacija života, zajednička je kako još nedmštvenom čoveku tako i čoveku koji je ma kako dmštveno određen.” 18 ) Mada rad kao tvorac upotrebnih vrednosti dobija u neotuđenom draštvu sasvim dmgi, slobodniji karakter, na završnim stranama „Kapitala” piše: „Sloboda se u ovoj oblasti može sastojati samo u tome da udruženi čovek, udruženi proizvođači, racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom, da ga dovedu pod svoju zajedničku kontrolu, umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila; da ga vrše s najmanjim utroškom snage i pod uslovima

1S ) N. d. Dietz Verlag, Berlin, 1953, str. 592. 1S ) N. d. Dietz Verlag, Stuttgart, 1919, I, str. 13. ,7 ) Isto, str. 10. ■') N. d. str. 823.

1123

TERMINI ~RAD” I „RADNIK” U DELIMA KARLA MARKSA I FRIDRIHA ENGELSA