Gledišta

dragan stojanović

Vreme u kojem živimo karakteriše napredak i otvaranje takvog obilja novih mogućnosti pred čovekom da to ne samo đa nikad ranije u istoriji nije moglo da poprimi takve razmere i da se odvija takvom. brzinom, već je i danas često realno ono što je samo do juče još bilo i kao pomisao teško moguće, tako da bi se rezultati Ijudske aktivnosti danas mogli označiti kao čudesni, kada ne bismo živeli baš u ovom vremenu kada se više ničemu ne bi trebalo čuditi. Ljudi su često, možda i uvek, mislili na ovaj način o svom vremenu, oni potonji uvek misleći da imaju više prava i razloga za to od svojih predaka. Današnji svet, međutim, nama to pravo sasvim nestmmjivo daje. Pa ipak, uprkos tako velikom porastu čovekovih moći, mora se odmah na početku reći da takvo bujanje Ijudskih snaga nije ni izbliza razlog za spokojstvo, oduševljenje ili bezrezervno divljenje; ima čak dosta razloga da se zamislimo i u dobroj meri složimo sa mišlju Karla Jaspersa, koja je izrečena imajući za sobom dosta toga što bi je moglo potkrepiti: „Ako ,se čovek na početku svoje istorije našao u svojoj fizičkoj egzistenciji ugrožen od sila prirode, danas ga svet koji je sam izgradio ugrožava u njegovoj suštini!" Zašto je to tako? O čemu je zapravo reč? Odgovor bi, možda, trebalo tražiti u krilatici koja je bila jedna od najvažnijih ne samo u našem veku već koja je natkrilila čitavu epohu građanskog sveta, u izvesnom smislu, kao i u uzrocima i kontekstu u kojima je delovala i bila moguća kao delotvoma sila. To je poznata deviza koja predstavlja čitavu jednu kompleksnu Ijudsku nastrojenost prema stvarnosti, prema prirodi; znanje je moć! Danas (i već dugo) niko ne sumnja u plemenitost zahteva upućenog čoveku da uči, stiče znanje kako bi time stekao moćnad

MOĆ I NEMOĆ NAUKE

1137