Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

398 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

управи, већ управи појединих физичких или правних лица или одбора; прегледа и оцењује извештај и билансе сваке задужбине и тражи обезбеђење на имање управника појединих задужбина. •

Задужбински Савет чине седам чланова, од којих је један члан Државног Савета и један Касациони Судија, а остали могу бити различитих струка и постављају се Краљевим Указом.

НАУЧНИ ЗАВОДИ.

Већином научни заводи налазе се у саставу Универзитета, али има неколико који су одељени, као: Кр. Свеучилишни ботаничко-физиолошки завод и ботанички врт у Загребу, ботаничка башта у Београду, Кр. зем. завод за метеорологију и геодинамику у Загребу, Државни 3% вод за метеорологију и геодинамику у Љубљани, Државни метеоролошки завод у Београду, и Државни сеисмографски завод у Београду.

Сви ови заводи створени су још пре рата, и данаас се проширују, како би свој плодни и успешан рад могли још са више успеха у будуће развити.

АРХИВИ И БИБЛИОТЕКЕ.

Од Архива у Краљевини постоје: Државна Архива у Београду, и Краљевски Земаљски. Архив у Загребу. Загребачки Архив постоји још од ХУП века, и у њему се налази поред осталих и документи још из Средњег Века, Краљевска Привилегија и т. д.

Најважније и највеће библиотеке су: Кр. Свеучилишна Библиотека у Загребу, Универзитетска Библиотека у Београду, Државна Лицејска Књижница у Љубљани, Народна Библиотека у Београду, и Српска Централна Библиотека у Сарајеву.

МУЗЕЈИ.

Кр. Српски Народни Музеј у Београду претрпео је велике штете за време рата, јер је много објеката било уништено приликом бомбардовања Београда, док су други опљачкани приликом непријатељске инвазије. Један део објеката је ипак сачуван „извесни нови су прикупљени, али Музеј за сад нема своје куће, већ се налази у приватној згради, те услед тескобе није ни у стању да своје објекте изложи како треба. Поред археолошких и историјских објеката у њему су смештена и извесна дела модерне југословенске уметности, међу којима и неколико ремек дела великог југословенског вајара Мештровића.

Музеј Српске Земље у Београду, је основан 1893., а 1901. год. постао је државним. Он има четири Одељка: зоолошки, ботанички, минералошкорударски и геолошко-палеонтолошки. _ Инструменти и библиотека су му знатно оштећени за време рата.

Етнографски Музеј у Београду. има богату збирку народног одела, везова, тканина и разних народних рукотворина из целе Краљевине. Музеј је основан 1901. год. и учествовао је на многим европским изложбама, и на свима био је одликован првим наградама.

Поштански Музеј и Књижница у Београду основан је тек 1920. године и прикупља поштанске марке и вредности свих поштанских Управа ме-

ki