Godišnjak Opštine grada Beograda : za 1905 godinu

5 аве ој=

бунареви у кварту Палилулском; Као што горе. напоменух; овој доста строгој мери морало је се одмах приступити зарад тога: што су се прва оболења од тифуса појавила готово једновремено дуж цеви булбулдерског водовода. Почев од цигљана у булбулдерском потоку па“ дуж цеви идући кроз Ратарску улицу све до на: крај Дорћола гди год је била јавна чесма, из тог водовода, у околним кућама“ које су се служиле том чесмом појавио се је тифус. Поред тако јасног разлога: морало је се приступити затварању водовода, и ако анализом није у води“ нађен тифусни бацил; ово тим пре што је "познато, да» се: дотични бацил врло тешко нађе бактериолошком анализом' воде, услед тога што је стари водовод (Булбулдерски' и Мокролушки) искључен из-употребе. Хемијске анализе те воде нису више ни вршене.

Што се тиче анализе при прегледу воде новог водовода) како“ у вароши тако исто и на бунарима у Макишу,.он је био у сваком погледу задовољавајући.

Вода: из приватних бунара у кварту Палилулском и Врачарском такође је испитивана и том је приликом нађено у 6 бунарева“ вода, која садржи у себи толико шкодљивих састојака: да су одмах затрпани. То су већином бунари, који су у близини нужника'или помијара, а старијег датума тако да је се могла лако једна течност са другом: мешати: Од тих 6 бунарева чија је вода нађена као неупотребљива за пиће 5 су из кварта Врачарског а један из Дорћолског.

То мешање нужничке помијарске и бунарске' воде најбоље се види кад се сравне Хемијске анализе бунарске воде из 1896 са: овогодишњом и то'из истих бунара; тако у бунару Варваринске улице Бр. 18 и Баба Вишњине 18 при прошлогодишњем прегледу показало је се да вода има у себи за 43%, више органских материја но што је имала у 1896 год: т. ј. при прошлогодишњој анализи нађено је много више органских материја и њених продуката распадања но што је било пре 10 година, а'то долази отуда: што је се вода бунарска' мешала нарочито лети за време суше кроз земљу, са течношћу нужника и помијара од којих је растављена, можда тек за. 3—4. метра:

Млеко. Од 54 неисправности нађених код млека, већина је услед досипања воде. Од 138 проба млека које су хемијски аналисане' нађено је'23 пробе неисправне, неисправности су се састојале само" у досипању воде.

Овом приликом напомиње се да је проценат од. неисправног млека био 85—90% код сељака (Мокролужана ит. д.) т. ј. код' малих произвођача млека; којима је продаја млека споредно занимање; дочим само десетак од сто неисправних млека пада на праве млекаре, оне произвођаче, којима је та радња „искључиво занимање.

Горњи факат показује нам готово посигурно где лежи» понајглавнији узрок што Београд не може да дође до доброг млека. Млекар који је сав свој капитал уложио у произвођење млека у већини случајева чува свој реноме; он обраћа већу пажњу и на стоку, шталу, · судове. и остале околности које би могле да погоршају квалитет млека, јер он живи од продаје млека, дочим је сељаку коме. је то' сасвим споредно занимање много'мање стало до реномеа: колико до' тога: да што боље прода своју малу количину млека.