Godišnjica Nikole Čupića : Knjiga XXXVII

Годишњица

туацију. Резултат овога био је: слом Србије и иродужење Светског Рата још за читаве три године. Наша велика победа у Колубарској Битци потпуно је утицала на политичку оријентацију и држање суседних балканских држава, а у првоме реду на држање Бугарске. Познато је, како су се продирањем аустро-угарске војске у Србију били загрејали меродавни фактори у Софији, и како је тадања бугарска влада са Радославовом на челу у велико вршила припреме, да првом згодном приликом упадне у нашу Маћедонију, наслањајући се у овој прилици потпуно на Беч, али не прекидајући везе ни са Петроградом. Чести упади бугарских организованих комитских чета у нашу територију и прекидање железничке везе Солун—Скопље.којом се вршило наше снабдевање ратним материјалом и муницијом из Француске, задавало нам је врло велике тешкоће и јасно откривало намеру Бугарске. Да смо изгубили Битку на Колубари, Бугари би одмах упали у нашу Маћедонију и заузели би је, из дотадање оружане неутралности прешли би на страну Централних Сила; веза Берлина са Багдадом преко Београда, Софије и Цариграда била би успоставњена; рат би се пренео ина Средоземно Море, и ко зна какав би обрт у опште узео цео рат, у времену када су Италија и Румунија биле неутралне и нису помишљале да улазе у рат, и када се о американској акцији у Европи није могло ни сањати од стране Споразумних Сила (Антанте). Грчка је била у оружаној неутралности, ма да је Краљ Константин отворено симпатисао Немачкој. Али наш неуспех на Колубари ипак би донео опасност и Грчкој, било с тога, што би за