Godišnjica Nikole Čupića

825

много патио.-од своје пеобузданости, створно послушан народ и створио му власт, коју ће сви слушати ни које ће се сви бојати. Тиме је смањио зла, која су народ растрвала са. необузданости и племенске заваде. У послу око увођења реда у земљи помагао му је неки Ивановић, Србин из Подгорице, који из Русије дође у Црну Гору. На послетву може се рећи, да је Његуш оставио своме наследнику Енезу Данилу Црну Гору бољу, него што је њему предао Петар 1. Ипак има писаца, који замерају његовој управи!; ади ја држим да вемају право. Од патријархалне децентрализације први је ступањ напред — деспотија. Али би и за боље првалике поднео онакав деспот, као што је био Његуш, који је онако љубио српство и свој народ, који онако поносито узвикује: |

Али нејма силе на свијету, Кад је слога међу Црногорце, Да покори ломну Гору Црну ;

која је онако дубоко познавао народ црногорски, те га онако врасно евуда нацртао, који га онако благо и пдеменито зна прекоритп:

Ви не дате седлат ни уздати, Правда ви је што је вама драго. Ко је икад на свијет дочека

А од ђеце једне распуштене Штогод друго до вјечите муке Тешко томе ко о вама брижи !

„да то се чудим арх. Дучићу, што веди: „Владичина свијетла књижевна дјела сасвијем су супротна његовој

1 Арх. Дучић „Црна Гора“.