Godišnjica Nikole Čupića

389

варод у Црној Гори. Али ћеи у те дане сваки потурити забаву и весеље, ако устреба и потрчати браћи у помоћ:

Ми играсмо у колу с гостима Докле пушка из више Ништета Пуче једна и човјек нокдиче:

Ко је витез! Ко је добри јунае ! Поведе се робље црпогорско — Докле двије једна иза друге,

ЦиЕ! Цик! опет издушит не даше И Еливује човјек као пријед.

Оно није без некакве муке, Уграбисмо пушке, потрчасмо,,, ~

И такав народ, пун свију врлина, осећа да је кадар сам себи савовати бољу срећу, зна, своја јуначка дела и спомиње их и,осећа, да није крив својим патњама, које је подносио. А ко је криврг Ваљада

А

Бог се драги на Србе ражљути

Великаши, проклете им душе: Српске силе грдно сатријеше Распрз сјеме посијаше грко —

Изгубивши своју госпоштину и сачувавши само спомен о некадашњој слави и сјају државном, прибио -се један део српскога народа у непролазне кршеве

Што утече испод сабље турсве, Ште на вјеру праву не похули, Што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине, Да гинемо и крв проливамо, Да јуначки аманет чувамо, Диавио име и евету слободу.

и ту остављен сам себи нема другога знака за јединство

90%