Godišnjica Nikole Čupića

361

прећи на причање радње на граници или на описивање каква, догађаја међу варварима „да би одморио своју душу од домаћих несрећа«“!.

Идила и сатира — рекао је Шилер“ — имају једну цељ; и овај невини спис Тацитов може се узети и као сатирисање римских рђавштина у фамилији и у кући. Тако заиста Тацит мисли на Римљане, кад говори о чистоти брака, и Фамилије Германаца, и кад вели да тамо нема опасних призора нити заносних банкета, у којима се страст распаљујез. Кад прича како Германци казне женско непоштење, како мајке тамо саме доје децу “ и не поверавају их слушкињама, како су Германци гостопримни“, искрени у својим весељима 6, наивни при уговорима са странцем, како је природна и проста, њихова жалост и светковина при сахрањивању итд. историк постаје сатиричар".

Сви песници и историци римски из времена царства износе старо републиканско време за пример. Тамо је било поштења грађанског, тамо је Фамилија била чиста, живот прост и достојанствен. Тацит показује прстом на варваре.

Није ли то сатира2 Није ли то иронија, којом Тацит шиба пороке својих суграђана2 За чудо, Тацит ретко опомиње своје суграђане на њихово републиканско доба као што чине Ливије и Салустије. Он воли републику. У њој само закон влада, монархија је безакоње“. Брут и Касије велики су људи, којих се често сећа; али кан'да је био убеђен, де се тај златни век са својом слободом не ће више вратити Римљанима.

' Апп. У. 88. „апо гедтшевсетећ аппаиз а ФЧотевис8 талв“. 2 У својим Зепфеп шђег дав пајуе попа зептепбаје.

3 бегшалша с. 19.

а бегт. 20. с.

57 6,21.

Кес

Т бекш. 6, 21.

8 Ап, 1. ПЕ. 24.