Godišnjica Nikole Čupića

372

„Убиства. су се множила у Риму (после открића завере Пизонове). Капитол је био пун жртава. Један је изгубио сина, други брата, сродника, пријатеља, а међу тим цео свет захваљивао је боговима, украшавао своје куће бршљаном, падао на. колена пред царем и морио му руку пољупцима. Нерон је замишљао да је то радост, награда народња итд. ! „Цео сенат падао је ничке пред Нероном, и они, који су били највише ожалошћени, улагивали су му се још подлије >. Један сенатор — именом Церијалис Аниције — истаче мњење да се подигне о државном трошку и што је могуће брже храм богу Нерону; без сумње, да би се тим признало: да се цезар уздигао и изнад последњих човечанских висина, али је човек могао у овој почасти видети прорицање Неронове смрти, јер се владаоцу не одају божанске почасти докле не умре“.

Као што је римска цивилизација завештала европским народима многа своја, благодетна искуства, тако је и цезарско време оставило и многе примере за окивање човечије енерђије и мисли. Они модерни државници, који мисле да се људством не може управљати, ако му се остави слобода мисли и говора, могу се многом чему научити у школи цезара. Никад шпијонажа, није била толико развијена као у Риму у време које Тацит описује. Никад се књига и реч слободна није мање поштовала него тада.

Тиберије је још у првим годинама своје владе издао закон о „увреди величанства“. И пре тога у римској држави био је један закон тог имена, „али код наших старих“, вели Тацит, „друкчије кривице суђене су по томе закону, н. пр. издаја у војсци, буне у Риму, административне кривице. Тај закон казнио је дела, а речи је остављао слободне. Први Август применио је закон о увреди величанства и на списе“, ! И у време царева римских закон тај постао је ужасан бич за

| ап. ХУ 1. 6:47" КА ои 12;