Godišnjica Nikole Čupića

116

често навођење садржине разних писама, о којима Дом. само у кратко говори.

Овом је страном, мислим, највише освојио Теодосије Доментијана у старој срп. књижевности. Литерарни историк разумеће ово. Теодосије је био на путу, да буде Милован Видаковић ХШ. века. Опет нико не треба да замери Шафарику, што му се ова врлина Теодосијева, као што се чини, није свидела. — Али сад тек долази оно, због чега је Шафарик јамачно највише кудио овога писца. Чудеса — вели Шаф. — која Доментијан библиском простотом и краткоћом прича, овде су постала грдила и пуне читаве табаке. Тако је, одиста! Ради овога треба само прочитати у Теод. стр. 4% испоредити у њега стр. 134 с Дом. стр. 225—226; стр. 30. се Д. 136; стр. 199 (при дну) с Дом. 320 (при врху) и т. д. Причу о томе како је св. Сава пред краљем угарским чудо с градом учинио, (Д. 948—957 стр., Т. 152—160) докитио је Теод. причањем како је краљ угарски прешао у веру православну, управо како га је Сава покрстио — чега нема у Дом. Причу Доментијанову о смрти Ст. Првовенчанога (257—261) накарадио је Теодосије (160—165) причајући како је Сава дигао Стефана из мртвих као Христос Лазара. Описујући буру на мору, коју Сава молитвом стишава, Теод. прича, како су за време молитве ученици држали Сави руке као 'но у библији Мојсију у боју ит. д. На стр. 115 прича 'Теод. како је и само име Савино чудеса чинило, тако, да простим људима и пастирима, кад би помузли млеко, није требало сиришта, него је само требало да реку: »бавних те молиткл подљккатдетв«, и одмах би се млеко усирило и било би кисело и врло добро. — На ово је налик у Теодосија и оно, што он врло радо и врло често — у опису оба пута Савина у Јерусалим — прича како Сава свете мошти купује, о чему Дом. готово и не помиње. — У оваким легендарним Ољу-