Godišnjica Nikole Čupića

115

7. Нема у Теод. оних места, где Доментијан о себи говори.

Б. У Теодосија има, а у Доментијана нема:

1. Т. 3, како је Немања своју децу књизи учио им

добро васпитавао— што је, држим, више дошло као речни накит.

9. Т. 39—40. да је Ана, покалуђеривши се, добила име Анастасија и т. д.— што је Дом. на дотичном месту заборавио, а што има у његову животопису св. Симеуна стр. 45.

3. Т. 41. како су многи благородници, који допратише Немању до Св. Горе, остали с њим и не хтели се вратити и ако им јеон то говорио. »Н књсн нскоџспин вибун Бим ше«.—Д. стр. 153 при дну, али не све тако.

4. Т. 78. како је Сава из Солуна, кад је постао

архимандрит, послао брату Стефану стакленицу мира од моштију очевих с писмом ит. д. Али је ово све опет узео Т. из живота св. Симеона од Дом. стр. 91—92. 5. Т. 79—80. има више о свађи између Стефана и Вукана, но у Д. стр. 205., али нема ничега новога и написано је по Доментијановој биографији св. Димеона стр. 93—97, само што Т. не вели да је Стефан био »одемтствовањ« — што он сам признаје –- но да је, на против, Вукана једнако побеђивао и т. д. Из овога се види, колико је Теодосију било до историске истине.

6. Т. 81., како је Сава, пошавши с моштима очевим из (Св. Горе, повео отуд са собом преподобне мужевекоји животом сијаху као сунце—који су с њим у Студеници остали.

7. Т. 94., да је Немања зидао Студеницу без Оаве, т. ј. пошто је Сава био отишао у Ов. Гору. Ни ово као да неће имати вредности према казивању Ст. Првовенчаног у животопису св. Симеона гл. УШ. и почетак главе 1Х.