Godišnjica Nikole Čupića

ма, свезе с Римом и т. д., довољно доказују, да је Сава у зрелим годинзма друкчије мислио него у младости. Да се још васпитавао у Цариграду место у Св. Гори, да је путовао онолико и на запад колико на исток — можда би још и друкчије било.

2. Дом. стр. 128. Сава се моли игумну ватопедском и братији, да га приме у свој манастир — по Теод. стр. 22 Сава прелази у Ватопед по заповести протиној и »нгоуменомњ но Братћено оубажденњ». Истину је овде лако наћи: није било криво ни једној страни.

3. Т. стр. 38. вели, да је Немања сину Стефану предао владу свечано у цркви светих апостола Петра и Павла. Ово је противно не само Доментијанову, него и Савину и Стефанову казивању и тешко је веровати, да су њих сви тројица то заборавили споменути.

4. Т. 39. вели, да су се и Немања и жена му Ана закалуђерили у Студеници. Противно овоме казују и Дом. и Сава и Стефан.

5. Т. 126. вели, да је кћи цара никејског Теодора Ласкара била за Радославом Стефановим. Овога цара Д. стр. 217. зове само »пријатељем« (сватћ) Савиним. (види у Д. и стр, 261) Таст је пак Радославу био цар Тодор солунски. Теодосије је, не имајући у Д. довољно објашњења за реч »скатћ« (јер и један и други Теодор по сроству су Сави »пријатељи«), наопако објаснио ту реч. »Он је (вели И. Руварац, Матица 1868. 315) први помешао овог Тодора цара у Солуну с Тодором Ласкарем царем никејским. — — — Из његовог прерађеног живота прешла је и прелазила је та погрешка у тројадике и -цароставнике, родослове и летописе« им т.д.

6. Д. стр. 227. казује, како Сава 1219 год. у Солуну »книто мпогм првпнсх 2лкошљињив н' о нспракменин

|, По исправци Јагићевој Зеампе У. 15.