Godišnjica Nikole Čupića

138

Шелеј и Бајрон, два чеда револуције Францеске, два пријатеља, које су неправде и гањања зближили, јесу ипак, два различна карактера: њихова се песма разликује, као што се разликује истинити смех од проничног и сатанско смеха; као што се разликује нада од очајања: ведар дан, од дана натуштеног облацима; али су и један и други истинити преставници тежања нашег века и наших осећаја. Све оно, што нас боле, све оно за чим жудимо, све оно што у дубини душе осећамо, добило је у хармоничним стиховима и силовитој страсти та два песника, тело и крила; и ми се, одавде с“ краја ХЈХ. века, дивимо, кад видимо, у осећању песника у почетку овог века, наша осећања; у њиховим песничким сликама, наше ликове.

Стари су звали песнике пророцима; у деветнаестом веку то име ником не доликује тако, као Шелеју и Бајрону

Овај листак биће посвећен делима Бајроновим.

Али, нема песника, код ког би тако нужно било да човек најпре познаје живот песников пре него што почне читати дела његова, као што је то нужно код Бајрона. Он је вазда лирски песник; оно што он пева, или је чисто његово осећање, његова страст или је осећајима и страшћу његовом обојено. У свакој песничкој слици која нас у његовим делима срета, у сваком од оних чудноватих карактера које нам он слика, има његове душе. Саме природне сценерије алпијске или рајнске како су описане у Чајлд Херолду, имају осећаја и живота песниковог, Нјегови јунаци живе тако његовом душом, да је често, тешко одвојити песника од његовог песничког твора.

Живот је Бајронов роман за себе. Он сам удесна је тема за епос или роман, као што га је, збиља, неколико талентованих писаца и израђивало. Епски песник