Godišnjica Nikole Čupića

У доцнијим годинама, Бајрон би, кад би га која драга изневерила, слегао раменима и помислио, »таква је жена«; а у оним младим годинама, таква изневерена љубав није се могла заборавити. То је било 1803 год. 1805 прешао је Бајрон на универзитет кембриџски. Ту је се бавио више гимнастичким вежбањем, него што је учио; јахао је, пливао, учио борити се, пио. На снагу и телесне бравуре био је сујетан; ваља да за то још више, што је био хром. Школске ферије проводио је у својим дворовима, у Нјустедебију.

То је била стара грађевина из ХП века, у готском стилу. Некад је била манастир; портал од цркве и зидови од ћелија, постојали су још с' банцима на којима су биле статуе светаца, а један део био је још у ХГУ. веку преправљен за живлење. На средини велике дворане бпо

је један стари бунар, украшен резотинама у камену, а око двора била је шума.

У том чудном, полу порушеном двору, за који се веже и по која стара прича из времена, кад су калуђери растерани, проводио је Бајрон са својим друговима прави оргијски живот. Усклици и шале најраскалашније орили су се по дугим и мрачним салама и ходницима старог манастира, дубоко у ноћ, и сљубљивали са јауком ветра и шуштањем бршљана на прозорима портала од старе цркве, а пехар, начињен од лубање неког калуђера, пун вина, кружио је од усана до усана веселе момчади и девојака.

Доста је прича остало из тог времена, које нам казују, како је раскалашно и необично Бајрон тада преводио живот. У часовима између весеља и пијанака писао је он по коју песмицу.

Лето 1806 и 7 год. провео је у малој варошици Саутвелу. Ту је спремио за штампу збирку своје прве поезије, која је 1807 печатана под насловом. »Часови од-

10"