Godišnjica Nikole Čupića

148

почиње стихом »Девојко, Атињанко . . . Збогом« а спроводи рефреном, 201 џибо бис ауале. Девојка, коју је Бајрон том песмом овековечио, била је ћерка једног чиновника при енглеском посланству; и доцније, кад је Бајрон умро, свраћали су још путници енглески, да виде ту личност, коју је онда време, већ сувише, удалило од лепоте и стаса какав је инспирисао Бајронову песму.

Из Атине путовао је Бајрон у Цариград, и уз пут је препливао мореуз Дарданелски, код Абидоса, да би показао, да стара прича о Хери и Леандру, по којој је драган, сваку ноћ, препливљавао у наручија својој драгој, није невероватна. Том бравуром гордио је се он целог живота и с' поносом је спомиње у »Дон-жуану«. Из Цариграда је се вратио натраг, преко Грчке и Мореје, у Енглеску. Чим је стигао, чуо је, да му се мајка разболела, за то је похитао у Нјустедеби.

Мајка му је већ, од пре једног дана, била мртва. Преседео је целу ноћ поред њена сандука, у дубоком јецању и плачу.

УАх, ах, имадијах једног јединог пријатеља на свету, па и њега више немам« одговорио је, кроз јецање, чељадету, које га је опоменуло, за треба, да се одмори.

Сутра дан, стајао је на вратницама двора и очима испратио пратњу тела мајчиног, док није замакла а затим се закључао у своју собу, удубљен у сетна размишљања.

Са свог пута донео је Бајрон довршене две прве песме »Чајлд Херолда«, које је, по савету свог пријатеља и школског друга Даласа, предао да се штампају. (1811).

У Фебруару, !812 год. говорио је Бајрон, први пут, у парламенту. Говор је био у корист раденика, који су се побунили у ткачким фабрикама Нотингхемским и које је, зато, требало строго казнити. Песник је, вазда, целог свог живота, подизао глас у одбрану бедног п потлаченог. У том