Godišnjica Nikole Čupića

150

само за један дан; »Парисина« 1815, »Освојење Коринта« 1815 год.

За све то време од 1812 до 1816, Бајронов живот у Лондону, био је прави дон-жуапски живот. Игранке, ручкови, љубавне авантуре, отимали су се за оно мало времена што је умор тражио као своје право. Док се по салонима и журпалима говорило само о његовом имену, о његовим јунацима и јунакињама, дотле је он посве дневно био, готово бомбардован љубавним писмима од лепотица и као шеф каквог надлежателства, имао је пуно посла, са све самим актима љубави: да одговара и да се спрема за састанке, да дочека посете, често, жена преобучених у мушко руво.

После ове кратке, донжуанске епохе, настао је у једанпут преврат у слави и популарности песниковој. Под јеком од популарности и славе били су, за неко време, занемили завидљивци и непријатељи, каквих је Бајрон имао доста у редовима песника и критичара који се од његова сја нису могли видети, и у редовима политичких спекуланата, којима су радикални погледи његови кварили посао.

Сви они чекали су само згодну прилику, па да из својих буџака нагрну на слављеног песника, Ту прилику дали су им домаћи, орачни скандали Бајронови, У почетку 1815 год. Бајрон се оженио с' Аном Милбаховом, ћерком једног богатог барона. По свему, како је Бајрон живео, он није могао друкчије љубити од Дон-жуана. Његово познавање жена није га водило баш великом поштовању лепог пола, алису му се вазда допадале највише девојке простог и наравног понашања, а чинило му је се, да је у девојци барона Милбаха нашао тих врлина. Уз то, надао је се, да ће женидбом поправити своје материјално стање и оправити јако опале своје дворе. Преварио је се у свему надању. Ана Милбахова, коју такођер, није