Godišnjica Nikole Čupića

165

нема излаза; нека жудња за нечим што нико није умео обележити, прецизовати. Немци имају једну реч, за то тако осећање генерације, која је постала популарна, Они га зову светским болом (УУ е већтег7).

Очајање, само по себи, је болест душевна; али 60олест, која према различним темпераментима људским различне облике узима. Она може од човека начинити јунака и слаботињу. Карла Мора, који преварен у људима, незадовољан с уређењима и животом људским иде у ајдуке, у горе чешке, да отуда бије бој са човештвом и његовим тесним и неправедним установама и свети слободу и врлине. Вертера, који се у очајању љубавном вре по бреговима и утринама, и исплакује у природу своја бона осећања и незадовољство са светом. Ренеа, који бега далеко, из друштва цивилизације европске, у шуме америчке Индије, да тамо, мећу дивљацима, нађе правих врлина и слободе. Фауста, који из очајања што није могао доћи до апсолутне истине даје своју душу за мало младости и уживања. Дон-жуана, који се са сатанским смехом руга свему што тобожем цивилизовани свет цени као свето пи поштовања вредно.

Све су то типови карактера рођених у незадовољству са светом и људима; јунаци очајања, изрази једног истог боног осећања, какво је владало у првим годинима нашег века. Како то бдно осећање века објаснити 2 Где су узроци те светске тугег Треба да се, у мислима, пренесемо у оно време.

Осамнаести век истом што се удалио и иза себе оставио све саму рушевину. Деисте својом критиком, Волтер својим сарказмом, засекли су најсветије догме хришћанске вере и потресли цркву у њеним основама. Материјалистичне теорије Дидра, Даламбера и других, биле су доста јасне, да падну старије идеалистичке мисли