Godišnjica Nikole Čupića

167

пуларна као у оно време. Сваки је већи песник обрађиво њу на свој начин. Никад није било толико самоубистава у Европи као у оно време, и благо оном који је знао зашто се убија.

Бајрон је јунак тог времена, а његова песма одјече јеком тог светског бола. |

Али, ова слика времена, ком је Бајрон представник, неби била са свим верна, ако не би споменули, да се из средине и тог очајничког доба, подизао по који здравији глас. У Немачкој, где је светски 06 дошао до врло великих размера, заразио омладину и лепу књижевност, трудило је се неколико патриотичних људи, међу којима су Шилер и Гете били у првом реду, да стану на пут злу, које убија сваку енергију и плам, и утврђује глупост и тиранију моралну и политичну.

У Енглеској, пријатељ и друг Бајронов, Шелеј, несрећни, гоњени, презирани атеиста Шелеј, песник »одкованог Прометеа« није никад губио наде. У свом спеву »Побуна Ислама« прославља он идеју Францеске револуције, и замишља све народе земна шара, збратимљене на сурвини престола монаршког и загрљене у љубави и слободи.

За њега није све пропало.

»Мудро је туговати али је женски, очајавати'«

»Неће тако више бити. Дуго, предуго синови славна мртваца, били сте у мраку и сурвини. Нада је силна, правда и истипа нашле су своје крилато дете.— Устајте устајте, док силни глас ваш не распе, у свом јеку, престоле угњетача и земља не прогута оно мало праха с' последњег олтара, чији је идол, тако дуго, изневеравао ваше безбожно поверење. Мора бити тако. Ја ћу устати

|, . . .. То стеуе 18 м1зе, Баг (ће Чезреаг маз меак апа ула».