Godišnjica Nikole Čupića

173

»Дон-жуану» главни јунаци имају његових сопствених карактерних црта, његове душе. У том је истина а и занимљивост његове песме, али отуд долази, да сличност његових јунака даје неке монотоније његовим делима, Те монотоне сличности има особито између јунака у његовим приповеткама. Прилике су у тим приповеткама различне али нема сумње, да би сваки њихов јунак, у свакој од њих, био један исти. Песнику је, свуда, главни циљ, да даде одушке силини својих осећања и страсти, зато је се на цртању главних јунака највише задржавао. У неким од тих приповедака као на пр. у »Лари« „уЗаробљенику Шилонском« па и у »Парисини« готово и нема ништа осем јунака. Сво је причање само анализа душе и осећања јунакових; радње или врло мало или нимало. А и у оним приповеткама, у којима има нешто радне и каквих прилика, исте су, без какве јаке везе са јунаком, изложене више као оно декорације на бини по којој иду јунаци, и ако су те декорације мајсторском вештином израђене и представљају различне дивотне сценерије природе.

Већину својих приповедака, као што је папред споменуто, писао је Бајрон пре оних догађаја што су га принудили, да се сели из отаџбине; писао је баш у оло време, кад га је цела Енглеска славила. Још он није био у потпуном непријатељству са светом. Још се није била дигла хајка на'њ која ће изазвати у њему сву силину, и која ће га од меланхолика начинити демоном. Његови су јунаци необични али су још људи. Они су непријатељи људства, али има још нешто што их веже за људе: то је жена, и њена искрена и чиста љубав. Најнежније песме љубави, налазе се баш у тим приповеткама. Каква разлика између љубави Ђаурове и Дон-жуанове;, јелном је она »светлост небесна на којој се анђели греју« а другом је само »уживање«: