Godišnjica Nikole Čupića

48

неке и врло красне. Тек и овде није могло бити да се не понуди руски језик свим Словенима за језик научни !

После многих разних здравица, уста јунак— беседник чешки, Др Влад. Ригер.

У дужој, силној беседи. у којој се огледа и научник и беседник, Ригер каза: шта може бити тежња оваким нашим састанцима и зборовима. »Пред нама су, рече беседник : — два пута : или пут кроз потпуну једнообразност, или пут кроз разнообразност у хармопији«. Беседник је за овај последњи. »Ја мислим, господо, наставља говорник :— да разноликост делова не искључује једнину; једнину треба тражити у хармонији делова. Једнина без улова може одвести у једностраност, у мртвило, као год што би и поцепаност без духа—вођа одвела у слабост, у погибију. Кад бисте, ви господо, слили сва ваша звона у једно велико звоно, које би могло бити веће и од самога »Цара над звонима«, истина би глас тога јунака звона био силан, али утисак тога гласа не би био онако мила хармонија, каква нам овако, из оволиких звона, јавља Васкрсеније Христово ! А каква је дивота у тој сложности московских звона2 И баш та њихова сложност и јесте јединство ! . . . Осећају се два момента, како у човека, тако пу сваког човечијег створа, у политичком животу, у науци, и у свету материјалних појава. Та два момента, јесу: сила и лепота. До спле се махом долази јединством, а до лепоте хармонијом делова. Сразмера и слога у радњи свих делова једнога тела, и јесте лепота томе телу. Словенска липа не би била лепша, ако бисте јој окресали гране, и оставили само стабло. Сваки стуб треба да се држи свога корена; дебло липи треба да је једно и цело, а венцу њеном припадају гране и огранци. У њима је живот, цвет, и лепота дрвету.

»Човека мало образованога много потреса сила и