Godišnjica Nikole Čupića

443

приступити раду, тв да добијемо ваљану српску граматику за средње наше школе. Знате шта и како треба«. Кад сам му ја сигурно одговорио да не могу ништа радити пре него што би се свршило питање о Даничићевим »Облицима«, Д. Матић ми је цедуљицом од 27 Фебруара 1872 одговорио: »Према разговору нашем држао сам да, ћете се још једном договорити са г. Даничићем, па да облици његови, вашим суделовањем, изиђу онако како ће поднети за наше средње школе. Као што ми и јуче у министарству веле, облике ће требати довести за удеснију школску употребу. Ми би изгледали рад, а вас двојица да се договорите како ћете. Школска комисија наравно оценила би књигу.“ Ја немам бележака од мојих писама, те не знам шта сам после овога писао Ђ. Даничићу. Извесно је, да сам тражио начина да изравнам разлике, и да Даничића склоним да неке поправке учини. Он ми је на то одговорио писмом од 7 Марта 1872 у коме пише: »Хвала вам што се толико бринете за моје »Облике“. На последње питање не знам шта бих друго имао одговорити него ово: или моји „Облици“ требају за ваше школе или не требају; ако требају, онда имате одговор од мене у пређашњем писму; ако ди не требају, онда нити их ја продајем, нити влада треба да их купи. Ви бисте жељели да је у њима више историје, а ето и у таким какви су сад, има (како видим) више него што треба за ваше школе. У осталом има у њима не мало којечега (не велим све) што је вриједно знати осим најобичнијега, н. пр. што је у Јагићевом »Беђеп дег МУџгте! ада велик и може бити најинтересантнији дио, да је у знадем дошло 0 по аналогији према дадем, а у дадем да је дошло О из трећега лица множине, то, ако се не: варам, одавно стоји у мојим Облицима, премда посве »скромно“ и врло у кратко, колико је према плану цијелом требало. Не велим да не треба у Облицима више