Godišnjica Nikole Čupića

481

по оном праву, по ком неки узимају н. џ. Доситија међу Хрвате. Од прилике тако што, али без распре, само хладан разлог, мислим да би добро било. — Можете мислити да. се ја веома радујем тој књизи; и молим вас особито кад се стане штампати, чим се наштампа који табак, пошљите ми га.« ако је Даничић на свашта пазно, показаће извадак из писма од 10 Фебр. 1867. Био сам му по његовој молби почео слати табаке од Историје српске књижевности, која се тада већ штампала. И он ми пише: У историји књижевности добро би било на сваки начин да прештампате онај лист гдје се помиње супрасалски рукопис. На стр. 2 у врсти 3 биће погрјешка укултуром»“ мјесто „скултуром«. На стр. 13 у имену „сазавогмауско испало је једно слово, те се не зна име. То је врло зло у школској књизи. Гледајте нека пазе у штампарији да не буде тога више«

За „Вилу« док је излазила врло се интересовао, чешће питајући како стоји и како се купци према њој владају. Кад је престала, писа ми 5 Јануара 1869 ово: »Врло ме је ожалостило ваше писмо које сам јуче примио. А како не би2 Белетристички лист, најбољи свега народа нашега, престаје излазити, и то у Биограду. Бојим се, ту не ће помоћи политизирање.“

Више сам пута већ помињао, колико је пажње Даничић полагао на тачност и поузданост извора који су за науку. То се види и из овога одломка из писма од 17 Априла 1869: „Ваше је друштво имало Фотографске снимке од оних повеља што су штампане у Гласнику ХХКУ. Јесу ли те Фотографије још у животу Ако јесу, не бисте ли ми их могли послатиг Ја бих вам их опет вратио. С њима бих вам, ако хоћете, послао и ресултат свога прегледања. Ја бих готов био и друштву писати за то, ако мислите да је потребно. Повеље су те с више

Годишњица УГТ 31