Godišnjica Nikole Čupića, 01. 01. 1887., S. 104

44 ОдАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Немачка војска требала је да дође под Београд, с једне стране из Бежаније Савом, а с друге, Дунавом из Земуна.

Срби су урадили шта је требало, и кад се је једна немачка војска спустила под Београд Савом, они су је пропустили те је ушла у град и заузела топове'и топовске табле.

Али она друга немачка војска, што је требала да дође из Земуна Дунавом, није никако дошла. Промашила, је Београд због јаке магле и приметила је ово, тек, кад је била на Порчи испод Београда.

Кад је она, немачка војска, што је била ушла у град, опазила, да ће скоро да почне да свањује,а да опе друге војске из Земуна, још нема, заглавила је топове ђулетима

и запушила им је Фаље јексерима, па се је и она вратила после, на ону страну Саве.

По нашем овом писцу, било је с овом немачком војском, што је улазила у град, и Срба драговољаца, међ којима су били од најпознатијих, капетан Влајко из Жаркова и Ђорђе Петровић из Загорице, а догађај сам, збио се је у очи бадњега дана 1786 г. дакле 23 Децембра.

У години (1786) не слаже се наш писац, са писцима немачким и биће да је година ових (1787) правилнија, јер 1796 нису се ни Руси још били заратили с Турцима, те ни Немци нису могли тада покушавати да узму Београд.

Г. Прота Матија Ненадовић, спомиње такође, овај догађај, у својим мемоарима по причању свога оца, а

изгледа да га и он ставља у 1787 г. 20 Новем. у очи Ваведења. (Мемоари стр. 5).

Вук у својој Даници, причајући о овоме, вели: да је било 26715 Новем. 1787 год.

Од немачких писаца, само њих двојица спомињу овај догађај и то у врло кратким и неодређеним потезима.

Адодф Бер, у делу, које смо споменули међ »изворима« под бројем 8, каже (стр.. 93), да су за ово преду-