Godišnjica Nikole Čupića, 01. 01. 1887., S. 106

16 одаомци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

било среће. 15 Јануара било је слремљено између Петроварадина и Бановца 14000 људи и све је било на миру и у најбољим реду, и чувало се је да не опазе ништа пи Турци, из Београда, а њи они који долазе у Земун на пазар. Али баш те вечери, кад је војска требала да се укрцава у лађе, дигла се је код Бановца таква олуја, какву свет не памти, те се није могло да вози Дунавом. А, пошто се војска, није могла да остави на пољу на оваком времену, пуштена је да се разиђе, и предузеће ово напуштено је и овога пута,

Према свему овоме, извесно је, да су Немци ктели да узму Београд лреваром за време мира н пре огласа рата, и да је ово и покушавано до неке мере, и да сеу овоме није успело. Е

Међутим, за ово време, била је спремна главна немачка војска и искупљена на својим збориштима, те је и посланик немачки у Цариграду, Херберт Раткеал, одмах с почетка 1788 год. 19 Фебруара нов. (29 Јануара ст.) предао Порти, преко свога тумача, оглас рата, у коме цар Јосиф П каже: да почиње рат као савезник Русије зато, што се је порта одрекла неправилно кајнарциског уговора о миру и уапсила руског посланика противно сваком међународном праву. ·

У исто време, обзнанио је цар Јосиф П, засебном својом прокламациом, Србима и другим народима у Турској, да је отпочео непријатељства с Турцима, и позвао их је све, да се не противе његовој војсци а он ће им зато допустити да располажу слободно својим имањем и да слободно раде своје радње.

Тајни агенти немачки, ишли су међутим кроз Србију, с другим царским прокламацијама, позивајући Србе да устају на Турке и да пристају уз немачку војску.