Godišnjica Nikole Čupića

б ВУКАН НАЈСТАРИЈИ СИН СТЕВАНА НЕМАЊЕ И ВУКАНОВИЋИ

Стефани.“ Може бити, да су то била оба поменута сина Вуканова.

Но Константин Филосог, који је, око г. 1430 писавши _ живот Деспота Стефана, за потребно нашао да у њ уврсти и родослов српске господе, не зна или бар не помиње ни Стефана ни Ђурђа, већ каже у „нвторој глави родословија : уВавамћ вторнм смињ светато Снмеона, — нелнкмн кветћ, редн смид жоупана Днмнтрд, Ећ нноукском же скетоц оБратњ (марсусизго) Давндљ. Дакндњ роди вратнскака нехевћ вратнслак же роди вратка кисуд; кратко же роди дљштењ Маванцоу.“

Тај Константинов Родослов костур је познијих (у ХУ п ХУМГ. веку) засебних родослова српске господе (као особите врсте српске историографије у средњем веку), од којих опет има две врсте или две редакције: старија и млађа. Као представник старије може се узети Загребачки Родослов, који је приопштен у „5гамп ама“ Књ. [Х. стр. 11—717., па и Карловачки Родослов (под насловом Исторна вњ кратук о српских цдребн) издан у Шатариковим „Рата К-ама стр. 55—64., спада у ту врсту; а млађим Родословом зовем ја онај Родослов, који је патријарх Пајсије у живот цара Уроша унео, и који ће у Летопису М. (6. за. ову годину приопштен бити ; и компилатор Бранковићеве кронике у Агку-у Ш. и патријарх јерусалимски Доситије употребили су Родослов сличан Пајсијевом Родослову.

У овом последњем гласи дотично место: уи роди (Ст. Немања св сориражинуео счоњео днешо 3 снил: ЕЛАкана, велнкаго кмеха, н Стефана н Растка; Н ОСТаадетћ на првстолв крамекстед бтефаил, до каћидне Беств кнехљ кеквиз, а Бастко Богдетћ вњ скетоу горор.

„Ваљкан. Кнерњћ келинкћ родни Стефана, Стефан Димитрад, Бљмств инок; Димнтрше роди сним и душтерн: пркн кратко кнедњ, Кратко свнедћ родни инколор жоуадна н кнегнно Милану.

је ~ пале - = при та о. 7