Godišnjica Nikole Čupića

20 одломци ИЗ ИСТОРИЈЕ БКОГРАДА

је овај одбио од траженог наследства, и узео му је насилно побећи део Србије са Крушевцем који је отео на јуриш од Вука Бобалића. (1427).

Скоро ва овим и исте још године, преухитрио је Мурат и Мађаре на Голубцу, и узео је и овај град од војводе Јеремије, који је и волео предати га Турцима него Мађарима.

Мађари су сад похитали са оста своје војске, на Голубац, и опсели су га; но Турци су их ту грозно раз, били и претерали на другу страну Дунава. (1428).

Место помоћи, којој су се надали, Срби су запамтили сад Мађаре по пустоши коју су починили по окодини Голубца и по оплењеном и обесвећеном, орпском манастиру Свете Богородице.

И Ђурађ је сад морао да закључи с Муратом мир, јер су Турци држали у својој власти, сав онај део Србије од Крушевца до Голупца с Нишем зоједно, и да се обвеже да плаћа Турцима 50.000 дуката годишњег данка и да им даје у помоћ, 2,000 коњаника од српске војске, само да га Мурат призна за деспота српског. |

Уз ово, Ђурађ се је још морао да одрече и свију својих, досадањих веза са Мађарима.

И ово је морао и бити главни узрок што је Ђурађ, одмах после овога, (1429— 1430), озидао град Смедерево, који је био брана од Мађара и наслон за радњу против њих.

Али, мирно стање између Мурата и Ђурђа није трајало дуго.

Удадба ћери Ђурђеве, Катарине, за Улриха Целског, шурака цара немачког и краља угарског, Жигмунда, (1434) довела је Ђурђа у таку сумњу код Мурата, да ју Ђурђе није могао више да ублажи или одклони, ни удадбом друге своје ћери Маре, коју је дао султану Мурату за жену; и Мурат му је поручио 1437 год. да му спреми помоћну