Godišnjica Nikole Čupića

24 ОдЛлОМЦИ из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА мине, загушљива ватра, која је посуктала из ње, камење које се је просуло на Турке, уништило је много хиљада турске војске, (забележено је 12000, погинулих војника, много камила'и доста коња), и порушило је и сурвало сав турски лагум.

Сва турска, опсадна војска била је пренеражена, чудним и ванредним призором.

Било је прошло до сад. већ 7 месеци, како је Београд опсађен, а успеха није било још никаквог. Турци су изгубили око 20,000 људи, а добити никакве зато нису имали. У војсци турској настала је и некаква болештина, која је претила опасним помором. И била је права несрећа по Турке, кад их је сад снашла и ова невоља са њиховим тавником. Султан Мурат, у очајању, покуша још једном, општи, насилни напад на град, који је трајао цело после подне једнога дана, и кад му је п овај био одбијен, он је напустио опсаду Београда мн вратио се је са остатком своје војске далеко у унутрашњост своје царевине.

За време трајања ове опсаде Београда, краљ мађарски и пољски, Владислав, слао је једном, своје посланике султану Мурату на Врачар, и протестовао је против нападања на Београд, тражећи да се опсада обустави и дигне. Мурат је примио ове изасланике Владислављеве, али их је после, послао у Смедерево, да тамо чекају на одговор и пустио их је тек сад и после напуштене опсаде Београда, поручујући по њима Владиславу: уда за сад одустаје од освајања Београда, јер жели дати му времена да се промисли : да ли није боље за њ да му дра2овољно уступи Београд заједно с делом Србије који Мађари држе, додајући с поносом: уда Турци треба да добију Београд; да га они морају добити, и да ћета добити а пре а после.“

Ре ано > ни