Godišnjica Nikole Čupića

32 ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈР БЕОГРАДА до Трнова али није могла пишта више да уради, кад су јој Турци ставили на супрот своју већу и јачу силу.

И после овога, пошто су оно Срби одбили Турке са Смедерева, долазило је нешто мађарске војске (Октобра 1454) Србима у помоћ, ни ова је потукла Турке код Крушевца и заробила турског команданта Фериз-Бега и гонила турску војску још до Пирота, ал није ашла и даље за њима, него се је окренула на Видин, па се је после и кад је и њега спалила, вратила у Мађарску.

Мохамед је после овога и у следећој, (1455) години, продужио рат против Србије и тада је узео 1 Јуна 1455, Ново Брдо а за тим, 9 Јуна, Призренац. 21 Јуна, Призрен, и после још и Гиљан и Бихор.

Ђурађ је и сад тражио помоћи у Мађара, али је није добио, те је био напослетку приморан да закључи с Мохамедом, мир, по коме је остало Турцима све што су до сад били освојили, и Ђурађ им се је још обвезао да их пушта да пролазе кроз Србију кад год хоће да иду на Мађаре у Угарској, или да их нападају у Београду.

Ђурађ је после овога проживео неколике тешке дане у Београду као мађарски заробљеник. Једном, кад је Ђурђе, по знању мађарске владе, ишао на своја добра у Мађарској, сусрео га је пред Купиновом, изненада, и напао зликовачки, командант Београда, Михаило Силађије, и ранио га је у руку па рањена ухватио и одвео у Београд у затвор. И требало је 50,000 дуката, па да се Ђурђе опрости овога затвора, и да му деспотица Јерина буде талац у београдском граду, док је он искупио ову суму новаца и док ју је положио Силађију.

УП. Друга Турска опсада Београда под Мохамедом 1, 1456.

Султан, који је удавио свог рођеног брата, одмах при ступању на престо свога оца, само за то, да би ра-