Godišnjica Nikole Čupića

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 99

И Мађари су зато, како су чули да Мохамед иде на Београд, почели да искупљају у Мађарској, нову војску, коју ће да предводи сам краљ, кад се крене к Београду. _

Војска ова, искупљала се је код Сегедина под надзором Јована Хуњадија, али је придолазак њен био прекомерно слаб; силом се је искупило 8,000 људи, а од мађарских великаша, дошло је било само њих двојица.

Тако је псто било и са папиним најамницима, драГОВОЉЦИМа, Да није било религијовно Фанатичног духовника Капистрана, да одушеви свет, и да повуче за собом 50,000 људи сваке врсте, мађарска и папина помоћ, мало би помогла Београду.

Највеће је чудо било, што уз слаб долазак Мађара, не дође ту ни краљ Ладислав; за њега се је чуло изненада, да је у Бечу, те зато предузме команду, над оно мало војске што се је било искупило, војвода, Јован Хуњадија. За транспорт ове војске, и за њен превоз преко Саве или прекд Дунава, кад буде прелазила у Београд, Хуњадија је спремио 200 лађа.

Сва ова војска прешла је из Сегедина у Сланкамен и одатле се је кренула у Београд.

Хуњадију је требало прво да разбије турску Флотилу, која је држала Дунаво и Саву, па тек тада, да може дл дође с војском својом у Београд.

14 Јула. (1456), судариле су св под Београдом на Дунаву, мађарска и турска Флотила са сумњивим успехом на буд којој страни, док није испало из београдског пристаништа 40 лађа Срба, Београђана, и напало на турску флотилу с леђа, те је борба у брво завршена победом Мађара и поразом турске Флотиле.

3,