Godišnjica Nikole Čupića

одломци ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 99 сестрић, Владислав Хуњадија, син Јована Хуњадија, који је преминуо у Земуну, скоро посло ове последње опсаде Београда.

Силађија и Владислав оправили су београдски град у колико су га Турци били порушили при овој опсади, и довели су у Београд своју драговољачку и најамничку војску, па су замолили краља Ладислава, да дође у Београд, те својом походом да учини њима милост а Београду част.

И краљ Ладислав дошао је у Београд, праћен грофом Целским; ал кад је ушао у град београдски, Хуњадија је брзо затворио за њим капије градске, и није хтео да пусти у град и краљеву војску, која га је допратила до самога града.

Неки дан по овоме (11. Новембра 1456) заподео је Хуњадија са Целским, некакву кавгу, и кад је Целски при овоме потргао свој мач, околипа Хуњадијева, напала га је оружјем и убила на место, у Владислављевом двору.

На скоро за Целским преминуо је (24 Децембра 1456 на бадњи дан у петак) и деспот Ђурађ Бранковић, а нису га за дуго надживили ни Владислав Хуњадига, а ни краљ Ладислав, Први је погубљен у Будиму 24. Марта 1457 а други је умро напрасно 23 Марта 1458 год.

У Србији је владао најмлађи син деспота Ђурђа, деспот Лазар, а у Мађарској Матија Корвин, други син Јована Хуњадија, зет по ћери, Улриху Целском, а по унуци, деспоту Ђурђу Бранковићу.

За кратко време Лазаревог деспотовања у Србији, морали су да беже од њега, у Турке, сестра му, царица (султанка) Мара, и браћа: Гргур и Стеван, а мати му, деспотовица Јерина умрла је од његовог отрова: 2. Маја 1457 год. |

Не и он — Лазар — скончао је, скоро после смрти своје мајке.