Godišnjica Nikole Čupića

40 ОАЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

После овога времена, па док Турци не нагрпу опет на Београд, има да се спомену још само некоје личности чија су имена везана у неколико за успомене о Београду.

29 Јула 1501 год. кад је командовао Београдом Ђорђе Море, прешао је преко Београда, с војском. деспот Јован Бранковић и одавде је отишао с баном бвоградским, Ђурђем Кинишким, на Смедерево и ту св је тукао с Турцима.

Под Београдом су се у ово време, често делили мегдани између појединих јунака и делија турских и хрип:—– ћанских. Један овакав мегдан (:дувл: о коме семного говорило у своје време, збио се ја под Београдом 1514 год. Чувени мегданџија турски, некакав Епирац, који је често, већ досађивао својом продузљивошћу, довикивао је и сад: да л Београд има јунака, који би му смео изаћи на мегдан. Командант мађарске коњице у Београду, Ђорђе Дожа, учинио му је ову љубав; ал је храбром Епирцу то био последњи мегдан јер га је Ђорђе, тада, ућутао за навек.

1515 год. Командант Београда Јован Запоља, (Сегте-– мањиј, коме су често досађивали у Београду Турци из града Ковиља2% (тако Катанчић, а Зећејв каже: Затпо одет Сара!а, који је био између Смедерева и Београда), пошао је против овога града са многим великим п тешким град– ским топовима и градском артилериском спремом и муни– цијом, коју је узео из београдског града, и напао га је. Но ту је опет њега изненадно напао и са свим разбио, (6 Маја), смедеревски паша Али-Бег, м отео му све топове и сву артилериску спрему, те је Београд остао тада без својих тешких топова и њихове спреме.

1Х. Стање у Угарској и у Београду пред трећу опсаду Београда. Султан Сулејман.

Политичке партије у Мађарској за време графа Целског и војводе Хуњадија, које су хтеле, п то прва: да