Godišnjica Nikole Čupića

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 45

Тако је у то време била без војске и Мађарска и Београд.

У Београду је било тада око 700 мађарских војника и нешто више српеких драговољаца и доста Срба, Београђана, спремних, наоружаних и способних, алнеи довољних по броју, за обрану града, као што је био Београд, и против војске какву је водио на њ султан Суајеман. Лудвих је сада похптао да пошље у Бооград још, бар кокико се може, војске, коју је узео из суседних градова, ал ову сад, за дивно чудо, нису хтели да пусте у Београд, мађарски заповедници у Београду, Валентини, Терек и Франц Хедерварија, наводећи, да пе имају у Београду хране колико треба за оволику посаду, а и зато, што краљ већ дугује досадањој градској посади знатну суму новаца, од плате, коју није одавно добила.

Па и ово није све. Ови заповедници, преко тога, што су одбили примити нову војску, која би ојачала београдску посаду, нису хтели ни сами лично да бране Београд, него су поставили за заповеднике у Београду капетане : Блажу Олаха (Вјазиз Ојаћу) и Михаила Мора, уз Јовага Бота од Бајине, старог команданта београдског града, а они су отишли из Београда не тражећи ни од кога и никакве дозволе за ово.

Београд је био утврђен у то време, онако исто, као што је био 1456 год. кад га је опсађивао султан Мохамед П.

Сулађија и Владислав Хуњадија, оправили су опда Београд за неколико месеци, и то тврди, да му тада није мењан његов општи облик, него да су само поправљени зидови и бедемови и да су озидапе и затворене провале, које су били начинили Турци за време опсаде.

За ово имамо и доказа, у слици Београд од 1521 год., од Ортелијуса, која иде уз ову причу о Београду,

Бо изе ПР

_——-

ка по и ци пи“ ' О чи ње ао " да ври њена. : ~

ЗА ЋИН ОС Га -Љ

% да, ћуз РРА % 65 _

ко

„Е'

ми А ЊЕ РУУ У.

Ма Бо двама ћ-26%