Godišnjica Nikole Čupića

пао аса === еј

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ 99

незадовољним са судбином коју им је Бечки конгрес досудио. Устанак пољски су организовали у Варшави официри из варшавског гарнизона. 29 новембра у ноћ плане буна, а 30'у јутру Варшава је већ била у рукама устаничким. Шлопички, стари генерал из војске Наполеонове, буле наименован за диктатора. Он покуша одмах да измири Пољску са царем, ну како ни једна ни друга страна није била расположена да попусти диктатор се мораде уклонити. Сакупљени Сабор прогласи тада, 25. јалуара 1831 год., даје династија Романова збачена са пољског престола. После многих и крвавих сукоба у којима су се немилице таманила два братска словенска народа и којима се беху још придружила, да би слика била што жалоснија, пустошења колере, маршал Паскијевић нападне на јуриш Варшаву и принуди је да му се преда 11. септембра 1831 год. Чим устанак буде потпуно угушен цар Никола укине пољски устав и замени га Штатутом од 14 (26). Фебруара 1832 год. По том Штатуту управљали су Пољском гувер'нер и државни савет; цар је постављао и гувернера и чланове савета. У манифесту којим је обнародован тај Штатут вели се, да ће у будуће становници пољске краљевине образовати са Русима један исти народ. Пољска краљевина постала је тако провинција руска. Неки слаби заостаци пољских народних установа које су надживсле биле ту нову организацију збрисане су указима од 7 марта 1837. и од 6 септембра 1841 год. Јавно мњење у Европи, а нарочито у Францеској и Енглеској, изјављивало је, још од почетка јуначног али непромишљеног пољског устанка, своје живе симпатије за пољску народност и за пољску слободу. Интерпелације „су падале једна ва другом у енглеским и Францеским скупштинским домовима, те најзад принуде владе тих двеју сила да даду нека задовољења тако снажно израженим симпатијама и да предузму извесне кораке у корист