Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 93

лео мира више него икад; нити поруку Карађорђеву војводи Милошу, коју му је испоручио у Болечу војвода Вуле : да се не узда ни у кога до у Бога м у себеи да настане у цара турскога, да се како год измири јадна сиротиња српска и Србија да једном дане душом, што би и он негда, био урадио, да је онда знао што тада зна, .-- узео је око 50 својих момака и прешао је на леву страну Мораве, у намери да упадне у Лепеницу, где је био познат и одакле је био и родом, да је придобије за себе па с њоме да спречи измирење Срба са Турцима,

Ну на овоме путу Цукић је наишао на Ђорђа Парезана , који је, као што смо видели, после разбоја Турака на Таборишту и на Белици, заузео и чувао пут који води преко Липара из Јагодине у Београд, када су Суби били спалили и српско село Буковчу, за то, што се њихови сељани нису хтели заједно са осталим Србима да дижу на Турке, — и који му је, кад је разабрао шта Цукић хоће, казао: да ће проћи зло од народа, ако га почне опет завађати с Турцима, те се Цукић за то вратио опет на десну страну Мораве и сместио у тврђаву манастира Манасије и ту затворио, па настао искупљати још више војске, да одатле опет спречава измирење Срба и Турака.

Марашли — Али-паша, сазнао је ускоро за Цукића у Манасији и шта хоће, па је протестовао против тога. "кад су се Срби на другој страни Мораве почели већ договарати о измирењу, и понудио је своју војску, под предвођењем српских старешина, на умирење Цукића, за кога су му Срби говорили да је одметник и да српски народ неће с њиме.

Ну, Срби нису хтели да приме Марашлијину по-

ЕМ. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 105 и 106.