Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 171

завет нити ни цииЕ

Суд ће, према своме увиђају , умјерено одредити, колику ће накнаду кривац дати онима, који су је власни искати, и којим ће начином то бити. Суд одређује, пошто темељито разабере све прилике, које се страна тичу, као : колика је моћ течења умрлог била; колико је у средњу руку још могао живљети; које су имовне и другв прилике онијех, који имају право на накнаду, као и оне самога кривца и т. д. (чл. 579).

Поред већ напоменутог читалац ће у овим наређењима видети и срећан прелаз између приватног (имовинског) и кривичног права, једна особина, која оску= дева многим европским грађ. законицима, а којом се не може похвалити ни пројекат за грађ. законик немачког царства, као што је то Ф Лист у већ поменутој расправи доказао. Међу тим то питање прелаза битно јеи врло важно како за науку тако и за позитивно законодавство.

111

У „општем имовинском законику“ наћи ће и теоретичар и практичар велики број научних и практичних оригиналности. Да се све сне изређају требало би и више времена и простора, но што је овим редовима намењено. Па ипак ми не можемо на ино, а да се овде не задржимо, иако у најкраћем обиму, на две три особито важне законске установе.

Да почнемо с правом прече кудње. Законик о њој наређује следеће:

«Право прече купње, које је од давнина у обичају међу ближиком (т. ј. између братственика, међаша, сељана и у опште племеника), при продаји непокретних добара, остаје п у напредак у својој потпуној снази. По томе, ко ће год да про-