Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАН 15

И тако радећи, Милош је дочекао да продужи и да доврши дело ослобођења Србије, које је Карађорђе започео и на њему провео онако херојски, пуних и тешких 9 година дана.

Гоњени од Турака, многи виђенији Срби, почели су из потаје прилазити Милошу и припитивати га шта да се ради; многи су му говорили да, поново, треба устати на Турке, и да он треба да узме ту ствар у своје руке.

У Милошу је киптило и врело; он је мислио о свима могућим начинима, али их је крио и чувао у својој глави, и нико их није ни чуо ни узнао од њега самог.

Везир београдски Скопљак-паша — Сулејман-паша — позвао је к себи, рано с пролећа 1815. год. све кнезове српске из унутрашњости Србије да им закаже да му прикупе и раније донесу ђурђевки данак.

И војвода Милош, дошао је тада у Београд, да прими и чује ову везирову заповест.

Још док су сви кнезови били на окупу у Београду, Скопљак је мислио да му треба застрашити их каквим новим чудом , и, да би му заповест, коју је издао, била тачније извршена, послао је неколико својих људи да ухвате Станоја Главаша, кога је још Рушид-паша поставио за чувара и надзорника друмова, окривљујући га што није спречио да Хаџи-Продан, по својој буни, не пребегне у Аустрију.

Кад је потера турска дошла у Паланку — смедеревску —, Станоје је, сазнавши шта хоће, отишао својој кући у село Кошарну , па је отпустивши својим кућама све своје пандуре, затворио се у своју кућу.

Кад су га мало после тога, опколили ту Скопљакови Турци, — до дваестину њих — Станоје се бранио

1 Тако Сима Милутиновић у својој Историји, стр. 116; М. Ђ. Милићевић, у својој Кнежевини Србији, стр. 141 каже да је било у једној колиби близу села Баничине.