Godišnjica Nikole Čupića

112 из овоЈИХ УСПОМЕНА

паше. арене = == = = - ријеши

Стеван Лица бејаше човек од својих 50—55 година. Мали растом, буљокаст, и веома космат. У п00следње време ишао је на две штаке, јер је био ослабео у крстима. Мушке деце није имао, него само кђери, а жена његова Јока готово је увек боловала. На тај начин (Стеван је имао врло малену помоћ у својим пољским радовима. И да видите чуда, у тога Чика— Стевана бејаше увек све срађено на време: његово је сено било у котару докле у неких троглаваца бучу говеда под пластовима; његово је жито било овршено кад другом стоји у Ерстинама, или се још на струку круни; у његовом винограду нигде струка острика, докле бе у другима не види лоза од траве; његове су шљиве поткресане, његови су плотови потврђени. У њега има купуса, цвекле, роткве, кромпира кад ни у кога другога тога нема. Кад се зими потражи за болесника каква понуда: крушка, јабука, грожђа с евенке, или што из туршије; све св то могло наћи у Чике Стевана. Његови суди, из којих пије воду, сви су имали липове запушаче о танацкој личици, и не само запушаче велике, за уста на суду, него и за оне мале рупице на које одише кад се вода пије, он је градио мале затискаче, па су и ти били везани суду за грло. Кад би се ко њему зачудио за све то, а чудили су му се људи сви из реда, он би шаљиво одговорио:

— Мени је Бог дао много ситних памети, па се довијам у свакој својој невољи. А у истини, он је увек радио, он је био без посла само кад спава: све друго време проводио је у каком било раду. — ~

Тај Чича Стеван мене је јако волео. Радо је започињао говор о школи и о учењу, па би обично завршивао :

— Тако, Мило, моје дете, тако! Учи св ти. Врло је добро да човек зна књигу: има, брате, двоје очи!