Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ НО ЗЛОЧИНИ 157

гова жена му је на то рекла: Ко верује у снове тај тера сенке а хвата ветрове. Али је човека ипак жеља копкала. Он се дигао на пут у град и чим је тамо стигао отишао је на ћуприју и ишао је по њој мотрећи ве да ди ће што угледати. Како се није ништа показало, то је он сишао под ћуприју, али ни под њом није нашао никакво благо. Љут, што је тако узалуд губио време, у тренутку да пође кући био је изненађен позивом једног војника, који је на другом крају моста стајао на страви. — Шта је вама, добри пријатељу, те безброј пута идете тамо амо по овом мосту: — Ах, одговори сељак, један сан није викако хтео да ме остави на миру. По њему сам требао да дођем у Шраг и да на овој ћуприји нађем неко благо. — Снови су мехурови, одговори му војник. Ко ће још њима веровати ' И мени је било једном у сну дошло, да у том и том селу, у тој и тој кући лежи испод пећи благо, и да сам ја тамо отишао, преварио бих се исто тако, као што сте се ви сад преварили. Сељак је на велико изненађење чуо, да је војник именовао његово село и баш његову кућу, прећутао је то и вратио се мирно кући. Тамо је будаком разбио пећ и под њом је нашао пун лонац новаца.“ |

Али што је најчудноватије и у исто време за нас од особитог значаја, јесте Факат, да је Грим паралеле овим европским скаскама нашао у делу персијског песника Џелаледин Румија (1207—1978) познатом под именом „Мезневи.“ Индијски песник краљ Шудрака опет у драми својој „Вазантафени“ (чин ЛП појава 3.) показује нам такође, да је празноверица о закопаном благу била у Индији у велико распрострта. И тамо је — као што ћено ниже за Српство видети -— постоЈала извесна трава, која је помагала да се до закопаног блага дође. Нама није познато, да ли је ко други