Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ ПО ЗЛОЧИНИ 177

де === _— - _-

===_=="=-- =. ===! -=Ш::!/'!!/ "//! '!!!/. а ШЕ = „ДЕ ЕС

љева.'“ Сима је затим по овим саветима радио, и кад је све ово саопштио двојици својих другова, они су га на самом месту, где је ваљало новац копати, заклали. Разуме се, да копајући нису ништа нашли. Власт их је за тим пронашла и нишки првостепени суд их је осудио за убиство с предумишљајем.

Ми са жаљењем морамо овде приметити, да нишки првостепени суд није поклонио празноверици, која је у овом делу главни моменат, онолико пажње, колико се то од стручних судија с правом могло ишчекивати. У толико је похвалнији рад и труд војнога суда Дунавске дивизијске области, који је развијен у познатом смедеревском случају.

Мој друг и пријатељ, Д-р Сима Тројановић проф. гимназије, дао ми је из својих бележака, при самом штампању овог рада, ове занимљиве податке за стари подрински округ: од прилике пре 26 година десио се овакав случај убиства у селу Лоњину, ниже Љубовије. Двојица су снили да се испод једног брежуљка, баш местимице, находи огромно блато, а у уверењу их је крепила и чешћа појава ноћног светлуцања. По договору обадвојица дођу једне ноћи на речено место, поневти сито и пелела. Пре копања, по старинском начину, ваљало им је дознати како ће „курбанити“ (принети жртву) диву чувару. Без икаквог говора, један је од њих насуо пуно сито пепела и унатраг помичући се просејао је дебео слој свуд унаоколо сакривеног блага.

По свршеном послу удаљили су се и сутра зором доранили да виде чиј је траг остао у пепелу да га курбане. Кад тамно, а оно се у пепелу виде људске стопе. Они се брзо и без икаквог домишљања реше да првог намерника принесу на жртву. Није дуго постојало наиђе неки момак, кога они савладају, довуку до закопаног блага и ножем прикољу, да је крв све место

ТОДИШЊИЦА ХЈУ 12