Godišnjica Nikole Čupića

15 ПРАЗВОВЕРИЦЕ И 3ЗЛОЧИВИ

„Пре четири дана него што сам ово дело извршио, прича на испиту Василије, поднаредник Илија спавао је у батеријском схестишту (цајгхаузу) на једној клупи, на којој су ћебета. Ја сам подмазивао седла, Било је пре подне. Поднаредник је почео да у сну говори, питајући и одговарајући сам. — Ту, у Дунав-капији, где појимо коње, између шљиве и куле, има пара — могу ли да се изваде! Да се не тражи која крв да доведем двојицу, али кад се жоја крв тражи, ја ћу прежалити... А ко ће да ме закоље '... Је л' мој другар '... Зар Не мене да боли:.. Са једним парчетом шећера успаваћу се да ме не боли и да ништа не осећам. Даље је више пута викао: памти добро Василије, памти добро. Да ми извадиш јабучицу и срце, ша да носиш на оно место и да исцедиш крв, а после да вратиш на своје место, а по том да се обучеш па да идеш на оно место и да копаш док не нађеш једну шипку гвозлепу и тедно стакло 6 водом, с Којом да ме полијеш

нем, па да заједно ископамо паре.

овим стварима он ми раније није никад говод ме је, пошто сам га пробудио, питао, да ли да он што у сну говори. Ја му рекох да ни, чуо, да бих видео да ли ће да ми каже О што сам пре чуо. Он поче да прича: Снио међу куле и шљиве, ту на Дунаву, где по, ама пара и то има једна шипка, једно стађе. Али да ли то може да се нађе А добро — Ја му одговорим: Не знам поднаредниче, ви снили, да ли има или нема! Он рече: Јагдео сам добро да има ту. Тада сам му казао: зиче, не зна св да ли ту има или нема, ли он одговори: а, то мора да се проба као :нио. Ја сам га опет одвраћао, а он ми је поо да то мора да се учини, па кад ископамо-